Da li pamtite svoj najveći kulinarski peh i šta je to krenulo nizbrdo?
Dosta toga može krenuti nizbrdo u kuhinji. Ima momenata kada ne umem ni puding da skuvam, ali ne pamtim da je bilo alarmantnih situacija.
Vaš rad prate prepoznatljive fotografije, na kojima se može uočiti čitav mali svet propratnih priča. Da li je to i Vaša ideja – jelo ima svoju priču, predočenu i sačuvanu u jednom kadru?
Da, upravo tako, na skoro svakoj fotografiji se nalazi jedna mala priča koja prati jelo. Fotografije nastaju u trenutku. Uvek postoji nešto što me inspiriše. Nekada je to jelo, nekada glavni sastojak, nekada činija, nekada je to peršunov list, nekada biber…I eto lepe priče u slici. Često me umetnici pitaju da li sam išla na kurs jer fotografije imaju kompletne kompozicije.
Kada biste mogli da organizujete gastro-putovanje po ličnom ukusu, šta bi se obavezno našlo na toj ruti?
Indija i Kina.
Da li kuvanje može postati rutina? I, kako biste posavetovali čitateljke/čitaoce povodom toga.
Svakodnevno kuvanje jeste rutinsko, ali ne mora biti dosadno i naporno. Kuvanje je umetnost i zato uživajte u njemu. Izražavajte svoju kreativnost i ne plašite se neuspeha. Jer jelo (bilo slatko ili slano) ne može da ne uspe.
Koji je vaš omiljeni začin i kako ga najčešće koristite?
Definitivno biber, najčešće crni. Stavljam ga u sva slana jela – pite, salate, peciva… U salatu poput šopske obavezno stavljam biber.
