Kakav je osećaj kada više od pola Srbije kuva po Vašim receptima?
Lep i svakako da jako prija. Ta činjenica je znak da čitaoci bloga imaju poverenja u recepte koje prezentujem. Znaju da mogu da mi veruju u svakom smislu, jer ono što vide na fotografijama, koje idu uz recept, jeste upravo i ono što pročitaju, tako da bez bojazni mogu da se upuste u avanturu isprobavanja recepata sa bloga.
Da li postoji jelo koje u potpunosti oslikava Vaše afinitete i pravac u kulinarstvu? Koje je to jelo?
Ne bih baš mogla da izdvojim jedno jelo. Neko sam ko, generalno, akcenat stavlja na recepte i jela sa našeg podneblja; na jela koja ne iziskuju ni puno vremena, a najvažnije – ne iziskuju puno novca za pripremu. Kako živim u manjem mestu, često sam bila u situaciji da neki potreban sastojak ne mogu da pronađem i kupim jer ga nema u radnjama. Inače, nisam baš ljubitelj stranih kuhinja, iako povremeno isprobam po koji recept. A, nisam ni neko ko prati aktuelne trendove, pa ih onda prezentuje na blogu.
Da li povremeno osećate prezasićenost ili nedostatak inspiracije, s obzirom da ste na srpskoj blogerskoj sceni od 2007. godine?
S obzirom da posle devet godina na blogu novi recept objavljujem svakog drugog dana (kada su veći praznici kao npr. Božić i Nova godina objavljujem i svaki dan) – znači, inspiracija je uvek tu!
Kako komentarišete masovnu pojavu plagijata i neovlašćenog preuzimanja autorskog rada food blogera, koji još uvek nisu u poziciji da svoj rad potpuno zaštite tj. sačuvaju?
Za tako nešto nema opravdanja. Prvo što su me učili kada sam se upustila u blog-vode bilo je da tuđ rad ne smem da koristim za svoju promociju. A, ako to i radim, obavezno potpišem i linkujem autora. Mene fascinira činjenica da upravo naš rad i fotografije, na neovlašćen način koriste portali i štampani mediji koji su veliki i jaki – neko iza koga stoje čitavi timovi menadžera i advokata, koji se i te kako razumeju u ovu temu tj. autorska prava.
Osim RTB druga asocijacija na Bor mnogima je Gaga grne. Kao takvi, bitno ste doprineli popularizaciji starih, skoro zaboravljenih, jela i na taj način ih otrgnuli od zaborava. Šta smatrate pravim biserom tradicionalne kuhinje Vašeg kraja?
Lepo ste zapazili da me fasciniraju stari, zaboravljeni, recepti i da se trudim da ih otrgnem od zaborava. Ja živim u vlaškom kraju i definitivno bih kao biser kuhinje ovog kraja izdvojila Vlaške plašinte i Vlaški burundeo. Ono što naš kraj posebno odlikuje jeste da pileću supu jedemo sa sirom – ja, lično volim sa prevrelim, ovčjim sirom, koji je takođe specifičan za ovaj kraj. S druge strane, do kraja osnovnog obrazovanje živela sam u srpskom selu Sumrakovac, opština Boljevac, nastanjenom Kosovarima. Skoro svi recepti koji se na blogu nalaze u kategoriji etno su upravo recepti iz tog kraja i Istočne Srbije.
Na sledećoj strani očekuje vas meni za novogodišnju porodičnu večeru i po nekog “padobranca”, koji Dragana predlaže za vas. →
