Šira publika prepoznaje Vas kao istaknutog blogera, čvrstog stava, britkog jezika i autora knjige Ne znaš ti kako živimo mi normalni, ali ovog puta imaće priliku da Vas upozna iz drugog ugla, kao ljubitelja dobrog zalogaja. U vezi s tim, za koje jelo smatrate da najbolje oslikava Vašu ličnost?
Razmišljala sam i razmišljala, još nisam ljude upoređivala sa hranom pa mi je teško da procenim sebe kroz neko jelo. S obzirom da ja pišući pokušavam da popravim svet u kome živim, bar ovaj mikro, moje pisanje je vrlo često, sudeći po komentarima, ljuto, gorko, kiselo, teško se žvaće, pa ako bih ga uporedila sa jelom po tome bi ispalo da sam neko teško, previše začinjeno jelo, s nekih drugih prostora, sa kojim se srećemo prvi put i koje se obazrivo proba. Volela bih da precenim sebe pa da se vidim kroz neku egzotiku, slično onome kad trenutno najpopularniju pevačicu pitaju koje je njeno omiljeno jelo a ona odgovori Ćuretina u sosu od smokava i portoa sa marmeladom od crvenog luka, na postelji od spanaća i krompira iz pećnice – pa vi sad razmišljajte kakva sam. Ali pošto ne patim od noblesa, juče sam kuvala pasulj i moj muž je, rekao da bolji pasulj u životu nije jeo, zato bih sebe upoedila sa nekim takvim običnim jelom koje spremim ko zna koji put a onaj ko ga jede ga doživi baš tako – kao da ništa bolje do tada nije pojeo.
Zašto Mahlat? Kolika je i u čemu se ogleda sličnost sa likom anđela/demona prostitucije iz drevne jevrejske mitologije?
Slučajno, kad sam pokušavala da se registrujem na jednoj blog platformi, ništa što sam ukucavala i želela nije prolazilo, već je bilo zauzeto, u to vreme sam čitala knjigu o Lilit, ukucala Mahlat i bilo je prihvaćeno. S obzirom da Mahlat potiče od reči mahalal, što znači bolesti, a od mojih reči su se neki baš razboleli, ispada da ništa nije slučajno. A slično nam je – ja sam anđeo ili đavo, zavisno od toga šta ko u meni probudi, kao i svako, pretpostavljam.
Kojih pet jela je, prema Vašem mišljenju, povelo čovečanstvo ka novim spoznajama?
S obzirom da se spoznaja temelji na iskustvu i mišljenju i da do nje uopšte nije lako doći, te da do spoznaje moraš da eksperimentišeš i eksperimentišeš, ne bih odabrala pet jela, nego pet stvari koje mogu biti jelo a koje su čovečanstvu omogućile da stvara nova jela, koja postoje od kad je sveta i veka, to jest, od kako je čovek izašao iz pećine po nešto drugo sem da ulovi životinju, dakle – hleb, ulje, sir, vino, začinsko bilje. I danas samo od ovih pet stvari dobijete savršen obrok, samo ako uspete da izbalansirate sastojke.
Stranica Iće i piće je mesto gde objavljujete recepte koje pripremate. Da li to znači da ćete se uskoro ostvariti i kao food bloger ili nam možda pripremate kuvar s Vašim potpisom?
Nisam planirala da postanem food bloger, u tom slučaju bih otvorila blog, ova stranica je nastala zato što su mi sugerisali da im je teško da traže po mom zidu recept za nešto što sam objavila, a ako se ikada budem pozabavila pisanjem nekog kuvara, to nikako neće biti pomodan kuvar, onaj što vam izaziva mučninu kad ga otvorite – gde sad da pronađem sve ove sastojke i šta je ovo, kog đavola, već kuvar sa tradicionalnim jelima koje proterujemo sa trpeze kao nešto prosto, neprilagođeno današnjem fenserskom životu. Ako malo čačnete u to šta naš narod jede danas, to jest obratite pažnju na ono što objavljuju na društvenim mrežama, nigde sarme, đuveča, krompir paprikaša, podvarka, pasulja, tih divnih jela koja su kao prosta a za koje moraš biti veliki majstor.
Kostim koji ste mi ponudili bio je premalen. Zavesu ste prebrzo spuštali dok su moja usta još bila otvorena a kostim pucao po šavovima ponovo i ponovo – ovo je citat iz Vaše knjige koji mi je neobično drag. U skladu s tim volela bih da sa našim čitaocima podelite ono što niste uspeli da kroz prethodna pitanja iskažete a želeli biste.
Citat se odnosi na ono da nam stalno sugerišu šta treba da radimo, mislimo i kako treba da izgleda naš život da bi oni, neki, koji nikakve veze nemaju sa našim životima bili zadovoljni, kao kad odu na pozorišnu predstavu. U skladu s tim, već godinama se sugeriše ženama da ne treba da budu ničiji robovi, naročito ne robovi muškaraca, kakvo kuvanje, pranje i ostalo, da ga, ako se usudi da pita Šta kuvaš danas, odmah raspališ oklagijom po glavi, ako je imaš, da žene nikako ne treba da budu kao njihove majke. Pa, eto, to me niste pitali, šta bih sugerisala nekim mladim devojkama koje žive tako što neće ništa a traže sve, da prestanu da čitaju gluposti i budu zaista robovi ovog industrijalizovanog društva, da malo više gledaju i slušaju svoje majke. I pošto sad pričamo o kuvanju, da samo pokušaju da otkriju kakvo je to zadovoljstvo.
I kad sam kod zadovoljstva, život je igra, često zaboravljamo da se igramo pa evo saveta:
Nema ničeg lepšeg od večere u dvoje, ne u nekom restoranu već kod kuće, zato
Meni – Dođi, dečko, da gledamo filmski maraton.
Nabavite fino parče debljeg papira u boji i napravite pozivnicu, recimo – Pozvan si na večeru, koju spemam specijalno za tebe, dana_____, u ______sati. Mesto – moj dnevni boravak. Outfit – opušteno.
A kakav je menú za ovu priliku Mirjana osmislila pogledajte na sledećoj strani… →
