Mali plodovi jarkozelene boje, koji se nalaze u čvrstim opnama, koriste se za pripremu mnogih poslastica. Ali, znajte da su veoma kalorični. Naime, u 100 grama ima čak 557 kalorija.
Pistaći sadrže 50 odsto masti, po 20 odsto belančevina i ugljenih hidrata, mnogo vlakana, ali i vitamine i minerale. Između ostalog, bogati su kalijumom, kalcijumom, gvožđem, magnezijom, vitaminima E, C i A. To ih preporučuje kao savršenu namirnicu u borbi protiv mnogih bolesti.
Vitamin E dobra je zaštita od nekih vrsta raka. Pistaći obiluju oblikom vitamina E, gama-tokoferolom, koji deluje kao antioksidans i ima mogućnost da smanji rizik od nastanka raka pluća za čak 30 odsto, pod uslovom da svakoga dana jedete 68 grama pistaća.
Kalijum može da snizi nivo kortizola, hormona stresa, pa tako i da znatno redukuje pojavu nekih bolesti čiji je uzročnik upravo stres.
Zbog dijetalnih vlakana, pistaći znatno ubrzavaju metabolizam i sprečavaju nastanak raka creva.
Jedući ih, zaštitićete se od kardiovaskularnih bolesti i smanjiti nivo holesterola. Odličan su izvor fitosterola, koji je po hemijskoj strukturi sličan holesterolu. Kada je fitosterol prisutan u većoj količini u organizmu, snižava se nivo holesterola u krvi i podstiče imuni sistem. Dvonedeljno, redovno konzumiranje pistaća, sniziće holesterol i do 20 odsto, čemu dopirinosi i antioksidans lutein.
Pistaći štite arterije, pospešuju varenje, pozitivno deluju na rad mozga i jetre. U narodnoj medicini koriste se kao sredstvo protiv bolova u želucu, bubrezima, protiv povraćanja i kašlja. Preporučuju se bolesnicima posle teških i iscrpljujućih operacija.
Ljubiteljima pistaća zagarantovan je i bolji seksualni život, jer je dokazano da se kod muškaraca koji svakodnevno jedu ove zelene plodove, seksualna moć poveća za 51 odsto. Za to su zaslužne esencijalne masne kiseline, koje su važne prilikom proizvodnje seksualnih hormona i povećavaju dotok krvi u genitalije.
Pistaći značajno pomažu i u usporavanju starenja. Kako sadrže velike količine antioksidansa ključnih za obnovu ćelija, mnogi pistaće nazivaju prirodnim botoksom. Borama ćete se uspešno suprotstaviti ako budete jeli 5-10 pistaća dnevno.
Evo i neke nepoznate činjenice o ovim ukusnim plodovima…
1. Rimski kuvar Apicius iz petog veka prva je poznata knjiga s receptima koja spominje upotrebu pistaća u kuvanju, iako su Italijani koristili ovu namirnicu i puno pre toga, a ista originalno potiče iz jugozapadne Azije.
2. Neki nazivaju pistaće i zelenim bademima. Zelenkaste (i katkad ljubičaste tonove) ploda pistaći zahvaljuju velikoj količini antioksidanta koje sadrže.
3. Pistaći su prepuni hranjivih materija: sadrže proteine, prehrambena vlakna, magnezijum, fosfor, kalijum, kalcijum, vitamin B6, bakar i mangan.
4. Pistać je drvenasta kultura koja potiče iz porodice Anacardiaceae, kao i mango i indijski orah.
5. Kraljica od Sabe bila je velika ljubiteljka pistaća. Navodno je zahtevala da ostava uvek bude prepuna ovih plodova i da joj budu dostupni tokom cele godine.
6. Nauka potvrđuje da svakodnevna konzumacija 40 grama pistaća (ili nekih drugih orašastih plodova) dnevno smanjuje loš holesterol i sprečava pojavu srčanih i kardiovaskularnih bolesti.
Izvor: punkufer.hr
Foto: freedigitalphotos.net Pixomar
