Kako se približavaju više temperature i zemlja omekšava, pojavljuju se prvi izdanci špargle. Kada zaista otopli, zeleni i ljubičasti vrhovi mogu narasti i po 2,5 centimetra dnevno. Sezona šparli traje od proleća do jeseni. Hibridna vrsta špargli je bela, plavo-ljubičastog vrha, što opet zavisi od uzgoja. Prilikom kupovine bilo koje vrste birajte one kraće, a koliko su sveže primetićete po njihovoj težini budući da one tek ubrane sadrže veću količinu tečnosti. Iako nije česta, ljubičasta špargla ima više prirodnog šećera i manje vlakana, zbog čega je mekša i slađa, za razliku od baštenske, koja nema toliko izražen ukus. Ipak, o kojoj god vrsti da govorimo, špargla sadrži veće količine folata, naročito vitamina B, važnog za proces obnavljanja ćelija.
Inače, ovo povrće veoma je niske kalorijske vrednosti: 100 g špargle ima svega 20 kalorija. Najveću nutritivnu vrednost ima sveža i treba je koristiti u salatama u kombinaciji s maslinovim uljem i začinima. Takođe, ukoliko primećujete da je svenula i ne može da se konzumira sveža, odličan je dodatak čorbama i potažima od povrća.
Kako se približavaju više temperature i zemlja omekšava, pojavljuju se prvi izdanci špargle. Kada zaista otopli, zeleni i ljubičasti vrhovi mogu narasti i po 2,5 centimetra dnevno. Sezona šparli traje od proleća do jeseni. Hibridna vrsta špargli je bela, plavo-ljubičastog vrha, što opet zavisi od uzgoja. Prilikom kupovine bilo koje vrste birajte one kraće, a koliko su sveže primetićete po njihovoj težini budući da one tek ubrane sadrže veću količinu tečnosti. Iako nije česta, ljubičasta špargla ima više prirodnog šećera i manje vlakana, zbog čega je mekša i slađa, za razliku od baštenske, koja nema toliko izražen ukus. Ipak, o kojoj god vrsti da govorimo, špargla sadrži veće količine folata, naročito vitamina B, važnog za proces obnavljanja ćelija.
