– u prirodi se mladi listovi sremuša mogu naći samo 20-30 dana u godini i dobri su samo dok biljka ne procveta,
– za razliku od drugih biljaka, sušenjem, zamrzavanjem, termičkom obradom ili bilo kakvom preradom gubi lekovita svojstva,
– odmah nakon ubiranja, usled dodira sa vazduhom i oksidacije, počinje da se stvara i razgrađuje alicin, koji je jako nestabilno jedinjenje i taj proces oduzima lekovitost sremušu 2-3% na sat,
– na može da se presađuje, a i ako nekom uspe da to uradi, sremuš se genetski modifikuje i drastično mu je umanjena lekovitost.
Da li je sremuš sa pijace dobar?
Ako uvažimo prethodne činjenice, shvatićemo da je u najboljem slučaju, sremuš sa pijace izgubio bar 50% ili više lekovitosti. Osim toga, prisutni su mnogi drugi rizici:
– često se bere na mestima koja su jako zagađena, u blizini fabrika, puteva i naročito blizu mesta bombardovanja. Takav sremuš pokupi veliku količinu teških metala iz zemlje na kojoj raste, pa je šteta od njegovog konzumiranja mnogo veća od koristi,
– imao sam prilike da vidim ljude koji direktno iz štala, zarđalim srpom, seku sremuš i trpaju ga u plastične džakove kako bi ga sutradan prodavali na pijaci,
– ono što ne prodaju, vraćaju sa pijace, osveže i ponovo prodaju,
– dve druge biljke, mrazovac i đurđevak, jako liče na sremuš, ali su za razliku od njega, veoma otrovne.
– ubiranje veće količine sremuša je zakonom zabranjeno i potrebna je dozvola i obučeni ljudi, kako bi se očuvao u prirodi jer ga ljudi nemilosrdno čupaju ugrožavajući i lukovicu i ne dozvoljavajući mu da procveta i baci seme kako bi se reprodukovao.
Šta onda raditi i kako iskoristiti lekovita svojstva sremuša?
Najbolje što možete učiniti za svoj organizam je da odete u čistu, nezagađenu prirodu i pojedete odmah, na licu mesta, 10-15 listova sremuša i činite to dok ne procveta. Ukoliko ste sprečeni da na ovaj, idealan način, očistite svoj organizam, možete koristiti biljne kapi sremuša, rađene po specijalnom postupku, odmah na planini, kojim se čuva lekovitost sremuša, ali i priroda u kojoj raste.
