Bademi su veoma bogati blagotvornim sastojcima i isvrstan su dodatak u kulinarstvu. Evo nekoliko činjenica o bademima koje verovatno niste znali.
Mediteranska biljka badem prvi put je procvetala na Bliskom Istoku, odatkle su je svetski putnici odneli put južne Evrope i severne Afrike. Prvi put se, u pisanim zapisima, pojavljuje od 3000. godine pre nove ere, čime spada u najstarije poznato koštunjavo voće.
Odavno je poznato da bademi blagotvorno deluju na zdravlje srca i da sadrže veliki broj hranljvih materija, koje su visokokoncentrisane u njima. Oni su veoma bogat prirodni izvor proteina i biljnih vlakana, zbog čega mnogi veruju da za svoju snagu mogu da zahvale upravo bademima, dok ih u Indiji smatraju hranom za mozak i koriste kao nezaobilazan sastojak tradicionalnih indijskih poslastica. Zbog svega toga ne čudi što je ovo voće dospelo na listu 50 najzdravijih namirnica na svetu.
Ipak, naučnici su poslednjih godina došli do podataka koji nisu poznati svim ljubiteljima badema i koji bi mogli da iznenade i one koji svakog dana uživaju u njihovom ukusu.
Bliski su rođaci breskvama
Koštunjavo voće koje čitav svet zna kao bademe zapravo je plod drveta koje pripada biljnoj porodici prunus, u kojoj možemo pronaći još i breskve, nektarine, šljive, višnje itd. Ova grupa biljaka obuhvata drveće i žbunje koje daju jestive voćne plodove.
Budući da su oe vrste bliski rođaci, ne čudi što bademi i nabrojane voćke izazivaju slične alergijske reakcije.
Spadaju u niskokalorično koštunjavo voće
Štaviše, bademi se smatraju koštunjavim voćem koje sadrži najmanje kalorija. Naime, oko 30 grama badema sadrži približno oko 160 kalorija, čime su „izjednačeni“ s indijskim orahom i pistaćima. Oni, takođe, sadrže više kalcijuma nego bilo koje drugo koštunjavo voće, šest grama proteina, 3.5 grama biljnih vlakana i gotovo devet grama mononezasićenih i tzv. „dobrih“ masti.
Bademi su najzdraviji sirovi i (suvo) pečeni
Uz to, trebalo bi imati na umu da je, kada na pakovanju badema piše da su pečeni, moguće da su oni bili u dodiru s „lošim“ mastima i trans-masnim kiselinama. Zbot toga dr Džudi Kaplan prepručuje da na pakovanju potražite reči „sirov“ ili „suvo pečen“.
Američki sirovi bademi nisu zaista sirovi
Početkom 21. veka, za dve epidemije salmonele koje su se pojavile u SAD krivci su bili upravo bademi. Nakon toga, doneta je odluka o pasterizovanju ovog koštunjavog voća pre njegovog puštanja u promet. Tako se ni u kom slučaju ne narušava kvalitet badema, kažu iz Američke administracije za hranu i lekove, a smanjuje se verovatnoća da su oni na bilo koji način kontaminirani.
Ipak, protivnici pasterizacije smatraju da upotreba propilen-oksida, koji se pri ovom postupku često koristi, može dovesti do daleko većih zdravstvenih problema od trovanja salmonelom.
Možete sami praviti mleko od badema
Sve što vam je potrebno su bademi, zaslađivač po želji, voda i blender! Evo recepta: Domaće mleko od badema
Badem, borac za imunitet
Tokom 2006. godine sprovedeno je istraživanje čiji su rezultati pokazali da tridesetak grama badema sadrži količinu polifenola, antioksidanta koji sprečava nastanak srčanih oboljenja i kancera, jednu njegovoj količini koja se može pronaći u šolji brokolija ili zelenog čaja.
Međutim, novčana sredstva neophodna za sprovođenje ovog istraživanja obezbedio je Odbor za bademe Kalifornije, zbog čega stručnjaci njihove nalaze uzimaju s rezervom.
Izvor: stvarukusa
