Naša telesna težina ne zavisi samo od ishrani već i od brojnih drugih faktora, na koje ne možemo uvek da utičemo.
Ima nas svakakvih – visokih, niskih, debelih, mršavih i sve između toga. Ali, zbog čega smo takvi kakvi jesmo? To je pitanje na koje nije ni malo lako odgovoriti. Koliko se vaše telo lako deblja i mršavi, regulišete li lako telesnu težinu, imate li problema s masnoćamaili šećerom, zavisi od brojnih faktora, jednim delom kako se hranite i bavite li se redovno fizičkom aktivnošću (to su faktori na koje možete uticati), zatim naravno genetici, te kakve ste građe (faktori na koje ne možete uticati).
Nasleđe
Fizičke osobine koje nasleđujemo od svojih roditelja igraju veliku ulogu u tome kakve ćemo biti građe, pa tako visine i težine. Zanimljivo je spomenuti da deblji ljudi u suštini imaju takav metabolizam da im treba mnogo manje energije iz hrane, nego mršavima. Tako da sve viškove pohranjuju, što na kraju rezultira određenom debljinom. Iako do određene mere svi možemo kontrolisati svoj metabolizam, nikad nije u potpunosti moguće pobediti prirodu.
Telesna građa
Sigurno ste mnogo puta čuli da je neka osoba jače telesne građe, odnosno da ima velike ili teške kosti. U suštini radi se o osobama koje imaju veću i jaču koštanu masu, a to često i podrazumeva veću telesnu težinu u odnosu na osobe slabije i nežnije koštane mase. Zbog toga neke osobe iste visine i težine ne izgledaju jednako debelo (ili mršavo).
Sve je predodređeno
Prema određenim teorijama, svaka osoba ima već rođenjem predodređeno koliku će količinu masti imati njen organizam. Na koji način organizam kontroliše količine pohranjene masnoće, još uvek nije do kraja sigurno, a verovatno je usko povezano s hipotalamusom koji se nalazi u mozgu, jer se pretpostavlja da je upravo tu lokacija mesta za regulaciju masnoća u organizmu. Naime, hipotalamus nadgleda i prati nivo masnoća u organizmu, a zadatak mu je da reguliše njihov nivo, pa prema tome i regulaciju apetita s fizičkom aktivnošću, te naravno potrošnju i nakupljanje zaliha masnoća.
Godine i stil života
Svakih 10 godina naš metabolizam uspori za 10 odsto, računajući od 25. godine života. Iako možda ovo usporavanje može biti povezano sa starenjem, usporavanje metabolizma može biti povezano i s promenom stila života. Mlađe osobe češće su mnogo aktivnije fizički nego starije osobe, što podrazumeva i veličinu mišićne mase. Naime, mišići su aktivno tkivo koje se razvija, raste, troši i obnavlja, za što je potrebna energija. Masno tkivo nije aktivno tkivo, ono je samo skladište koje počinje da se prazni povećanom fizičkom aktivnošću i smanjenjem unosa kalorija. Redovnom fizičkom aktivnošću kojom se povećava mišićna masa i pravilnom ishranom, smanjivaće se zalihe masnoće.
Ishrana
Sama kultura ishrane, pa tako i lične navike svakog čoveka uveliko određuju težinu same osobe. Tu je najveći uticaj porodice, odnosno načina pripremanja hrane, pa tako i očekivane količine konzumacije te hrane. Naravno, ako porodica ima naviku da jede masniju hranu, punu zasićenih masnoća, šećera i slično, velika je mogućnost da će ti pojedinci imati veću težinu. Tu utiče i količina i sastav međuobroka, šta i koliko se jede za posebne prilike. Na količinu pojedene hrane utiče i koliko brzo neko ima naviku da jede. Oni koji brže jedu, mogu najčešće mnogo više da pojedu nego osobe koje jedu sporo. U principu, ako iz svoje ishrane izbacite 500 kalorija dnevno, svakog meseca ćete izgubiti pola kilograma do kilogram, što znači da redovitim vežbanjem i pravilnom ishranom, možete izgubiti i do 12 kilograma godišnje, što je jedan od načina zdravog i uravnoteženog mršavljenja.
Fizička aktivnost
Ovo je jedna od komponenti koju svaki čovjek može da kontroliše. Same osobe mogu odabrati koliko će biti aktivne i čime će se baviti. Imajte na umu da vežba gradi mišićnu masu i sagoreva zalihe masti. Osobe koje imaju više mišićne mase su vitkije, njihovo telo je čvršće, agilnije, otpornije, što definitivno razlog više za redovnu fizičku aktivnost.
Hormoni
Hormonalne abnormalnosti uveliko mogu uticati na preterano povećanje ili smanjenje telesne mase. Na vrhu tog spiska su definitivno poremećaji štitne žlezde, tačnije hipertireoza i hipotireoza. Kao drugo, problem s težinom mogu uzrokovati policistični jajnici, tumori na hipofizi i nadbubrežnoj žlezdi, nedovoljna proizvodnja polnih hormona i tako dalje. Nijedno od tih poremećaja i bolesti ne sme se zanemarivati, jer oni mogu prouzrokovati brojne druge probleme i hronične bolesti, koje su direktno ili indirektno povezane s debljinom.
Izvor: Zena.hr
