Francuska kuhinja je utemeljena na kulinarskim veštinama starih Rimljana, koji su proces pripremanja hrane uzdigli do „božanskih” visina. Poznata je po raznovrsnim jelima i specijalitetima koji dolaze sa juga Francuske, čuvenog po blagoj Sredozemnoj klimi, moru, žitorodnim ravnicama, voćnjacima i vinogradima, ali i sa severa koji se odlikuje prostranim zelenim pašnjacima na kojima nastaju nadaleko čuveni francuski sirevi.
Francuska kuhinja je „lagana” za varenje, jer sadrži mali procenat masti i gotovo nikada „zapršku”. Razvoj vinogradarstva, koje se tradicionalno prenosi s kolena na koleno još od srednjeg veka, doprineo je da Francuska bude u samom svetskom vrhu po kvalitetu vina. Kolači i peciva takođe su neizostavan deo francuske kuhinje.
Dakle, možemo reći da je Francuska zemlja sireva, vina, prekrasnog peciva, maštovitih supa i sosova i svežih morskih plodova. Osnovne odlike francuske kuhinje su: dugogodišnji ugled, prirodni ukusi, svežina proizvoda, otmenost za stolom, aduti prošlosti, geografski položaj, tradicionalna proizvodnja i sačuvano nasleđe.
Pravila ponašanja za stolom uveo je Francuski dvor, mada su sklonost ka tome Francuzi nasledili od Gala. Razni običaji ponašanja za stolom, iz galsko-rimskog perioda dugo su se održali, između ostalog i onaj da se voće jede na početku obroka.
