Pazite na svaki zalogaj, ali vaš odraz u ogledalu govori suprotno? Odričete se omiljenih jela, a obim struka se dalje povećava? Možda je krajnje vreme da razmislite o veličini porcija i počnete sa “šaka dijetom”. Ona podrazumeva da svaki obrok izmerite prstima ili dlanom. Možda će vam komadi hrane u tanjiru delovati suviše mali, ali u njima je dovoljno kalorija, koje nisu pretnja vašoj liniji. Pre desetak godina su njujorški istraživači, specijalizovani za ishranu, otkrili da su nam porcije sve veće i da je to glavni razlog vrtoglavog porasta broja gojaznih. Martin i Merion Širan su o tome napisali knjigu i u njoj dali primere kako kontrola obroka može da napravi veliku razliku u obimu struka.
– Namažite puter na tost, ali znajte da se u kašičici putera koja je dovoljna za tanak premaz nalazi 37 kalorija, dok velika kašika sadrži čak 111 kalorija. Kada stavite preliv na salatu, imajte na umu da kašičica ulja ima 45 kalorija, a velika kašika 135. Ukinite zaslađivače! Ako dve kašičice šećera u čaju ili kafi koje pijete u proseku tri puta dnevno, zamenite jednom, godišnje u organizam unosite čak 37.000 kalorija manje. To praktično znači pet kilograma manje – ističu Šeronovi.
Kolika bi porcija zapravo trebala da bude? Time se pozabavila i nutricionista Ketlin Zilman, koja predlaže sledeće:
– Jedite povremeno sladoled, ali samo jednu kuglu koja ima oko 150 kalorija, nikada nemojte da jedete direktno iz kutije. Uživajte u orašastim plodovima, ali se zaustavite na jednom do dva, jer 120 grama sadrži 600 kalorija. Palačinka ne sme da bude veća od kompakt diska, a količina majoneza na tanjiru da premašuje obim čipa u kazinu. Možete da jedete i čokoladu, ali samo u veličini pakovanja zubnog konca.
Krajem prošle godine iz britanske Fondacije za srce upozoreno je da su supermarketi van kontrole kada je reč o veličinama porcija. Đevreci su u odnosu na one od pre 20 godina veći za čak 24 odsto. Uprkos alarmantnom porastu gojaznih, porcije nastavljaju da rastu i duplo su veće od onih iz 1993. godine. Prosečan obrok piletine sa pirinčem u restoranima sada je za 53 procenata obilniji.
To je upravo i razlog što je toliko ljudi širom sveta nabacilo suvišne kilograme i ugrozilo svoje zdravlje, pre svega srce. Kontrola porcije uz “šaka dijetu” podrazumeva da za obrok ne bi smeli da pojedite više mesa nego što staje na dlan, a unos ugljenih hidrata, recimo paste, ne sme da premaši veličinu stisnute pesnice.
Ovo je naročito važno, jer je u Američkom udruženju za rak ustanovljeno da mnoge osobe redovno jedu porcije špageta pet puta veće nego što bi trebalo da budu. Jedno od pravila glasi i da na parče hleba namažete samo onoliko putera koliki je članak vašeg prsta. Količina sira neka ne bude veća od veličine vaša dva prsta…
Kada vam serviraju velike porcije u restoranu, uprkos tome što nismo mnogo gladni, gotovo uvek ih pojedemo do kraja. To je zato što nam je u svest usađeno nepisano pravilo da “tanjir mora da bude prazan”. Ako je već tako, na njega stavite manje hrane i bićete zdraviji i lepši.
Da biste znali koliko i šta da jedete, evo nekoliko zanimljivih podataka. Oko 30 grama mesa je kao kutija šibica, 85 grama, koliko se maksimalno preporučuje, veličine je sapuna, a 230 je kao knjiga sa tankim koricama. Kada je riba u pitanju, 85 g ribe je popu čekovne knjižice, 30 g sira kao četiri kockice, paradajz srednje veličine je kao kompjuterski miš, 30 grama testenine izgleda kao teniska loptica, a prosečan đevrek ima veličinu paka za hokej.
Izvor i foto: Novosti
