Poznata folk pevačica Goca Lazarević proslavila se pevajući u prvoj postavi najbolje ženske vokalne grupe “Đerdan”, pod vođstvom muzičkog pedagoga Mire Vasiljević, zajedno sa tada mladim i neafirmisanim sjajnim pevačicama narodne muzike Gordanom Stojićević, Anđelkom Govedarević, Snežanom Đurišić… Učestovala je na mnogim festivalima narodne muzike a ostao je zapažen njen nastup na Grandovom festivalu sa pesmom “Srpkinja” kao jedan od najkvalitetnijih te godine. Bila je u braku sa poznatim kompozitorom i volinistom Milutinom Popovićem Zaharom. Iz toga braka ima dvoje dece, Mariju koja je profesor u dizajnerskoj školi i sina Miloša koji je reditelj. Goca se pored uloge majke ostvarila i na poslovnom planu. Mnoge njene pesme su postali evergrin hitovi narodne muzike kao što su: “Vidovdan”, “Svilen konac”, “Svirajte mi”, “Marš na Drinu”, “Voliš li me?”, “Meni treba ljubav”, “Hajde Rade da sviramo gajde”… Uspela je da opstane na sceni bez afera, skandala i tračeva. Goca je dokazala da i bez toga može da se napravi uspešna karijera ozbiljnog vokalnog soliste. Jedna je od retkih koja ima trajne snimke za arhivu Radio Beograda i tokom svoje karijere sarađivala je sa vrhunskim kompozitorima i tektopiscima. Goca je obišla ceo svet, pevala je na skoro svim kontinentima i samim tim se kvalifikovala kao idealan sagovornik za našu rubriku “Restoranski vodič”.
Kontaktirali smo poznatu pevačicu i zamolili je da sa nama podeli svoja iskustva u pripremi hrane, a krenuli smo od toga da li je boravak u kuhinji za nju radost ili opterećenje?
Odgovoriću vam na to pitanje na šaljiv način. Ako sam jako gladna onda je zadovoljstvo, ili ako imam jaku motivaciju jer treba da mi dođu deca, gosti ili neki dragi ljudi onda uživam u tome. U suprotnom nisam baš mnogo zainteresovana za tu vrstu posla i obaveza. Decu sam vaspitala da znaju šta je zdravo i lično nisam nikada bila pobornik brze hrane, što je danas veoma popularno.
Koje mirise, arome pamtite iz detinjstva, šta vas od hrane podseća na taj period života?
Topao hleb, njegov miris kako se širi kućom. Zaista nema ništa lepše od toga, (šteta, tako retko se pravi danas) zatim miris cimeta, vanil šećera u testu. Kiseli kupus i proja su hrana koja su obeležila taj period mog života. Ukusna i zdrava hrana priznaćete. Inače obožavama da jedem testo ali izbegavam jer pazim na liniju. Sada sam otkrila neki beskvasni hleb i njega često konzumiram. Po prirodi sam gurman, volim sve da jedem i pijem. Ali zbog saznanja koja stičemo tokom života i edukujemo se o tome šta je zdravo, promenila sam svoje navike i trudim se koliko mogu da vodim računa o svojoj ishrani i da se pravilno hranim. Recimo jutros sam pripremila sebi jogurt, celer, i razne semenke, sve to pomešam i dobijem jedan proteinski napitak, prava mala vitaminska bomba ujutro koju konzumiram. Ljubitelj sam i egzotičnog voća. Ranije sam izbegavala čorbe i supe pod izgovorom zasite me pa ne mogu da jedem “pravu hranu”. Sada sam to promenila. U principu naša domaća kuhinja je nezdrava ali ukusna. Pored arapske i mađarske, srpska kuhinja je verovatno jedna od najubitačnijih po zdravlje.
Omiljena hrana a da nije sa naših prostora mi je kineska. Ali ne ova koja se pravi u Srbiji već ona koja se može jesti u inostranstvu. To je zaista nešto posebno. Ja to i spremam sebi kod kuće, doduše nemam uvek baš sve sastojke jer dosta toga kod nas ne može da se nabavi. Izvanredno sam se hranila tokom mog boravka u Australiji, oni su zaista konglomerat svih nacija, kultura i kuhinja. A što se Amerike tiče, tamo je sve toliko bezukusno i loše da mi dođe da pijem tablete umesto hrane kada boravim tamo.
Trudim se da probam domaću hranu i kuhinju u zemlji domaćina gde boravim. Mislim da je to prava stvar. Kod nas se sa hranom malo i preteruje. Desilo mi se da nudim prijateljicu da nešto pojede a ona meni kaže, pusti me molim te, nisam bila gladna deset godina. Samo nešto jedemo i pretrpavamo se. Nije ni to dobro. Mi ljubav prema drugima često iskazujemo preko hrane.
Nisam mnogo eksperimentisala u životu sa hranom. Ne volim da probam neobična jela, jednom sam se rasplakala za ručkom kad su mi rekli da jedemo meso od zeca. A o žabama, puževima i ostalom nema ni govora. To se ne bih ni usudila da probam. Odbila sam i dimljenu jegulju u jednom luksuznom rstoranu jer mi je zaličila na zmiju.
S vremena na vreme, očistim svoj organizam. Obarim sebi pirinač i dodam malo maslinovog ulja i to jedem ceo dana. Probajte toplo preporučujem. Vodim računa i o kilaži. Važem se uvek ujutro i kada vidim magičnu cifru od 56,5 kg na vagi zadovoljna sam.
Omiljeni restoran ili mesto koje ja ostavilo odličan utisak?
Ima jedan lep mali restoran više je kao picerija u Skoplju se nalazi i zove se Delfino. Predivno mesto i kad god imam priliku odem tamo. Oni imaju ogroman broj predjela i to je nešto po čemu su makedonci uopšte poznati. Tamo volim da pojedem, domaći pinđur, sarmice od vinove loze.
Recept, preporuka za naše čitaoce?
Meni lično je važno da to što jedem bude ukusno, ne mogu da shvatim žene koje važe za domaćice a onda spreme nešto potpuno bezukusno. Ja lično za sebe nikada nisam tvrdila da sam velika domaćica, ali kada nešto pravim ja se zaista potrudim da bude posebno, jer sam i sama gurman i volim lepo da pojedem. Preporučujem salatu: Uzmite što više svežeg povrća, karfiol, spanać, rukola, paradajz čeri, zelena salata, sve što imate u kući i ako želite obarite jaje, dodate belo meso – piletina, balsamiko sirće, maslinovo ulje, beli luk. Sve to pomešate i dobijete salatu. Ako želite da je malo blaže, izbacite jaja i belo meso, a dodate tunjevinu. Ja često kupim tortilje pa ih zagrejem malo u pećnici ili aparatu za sendviče i nafilujem sa tom salatom i dobijem zaista odličan obrok.
Kako održavate kondiciju i pozitivnu energiju?
Trudim se da budem uvek u pokretu. Krenula sam na jogu i često idem u šetnju. Kažu da je preporučena minimalna šetnja od 3 kilometra. Psihoterapeuti kažu kad ste tužni treba da zamislite nešto lepo što vas čini srećnim i budi radost u vama. I to trebate činiti što češće. Uvek treba naći novu motivaciju nešto što će nas vući dalje. Ja se psihički mnogo bolje osećam kad ima sunca, zimi makar malo kad ga ima, ja sam bolja. Iz osame uvek bežim napolje iz kuće. Odem kupim nešto sebi za kuću, u radnju po hranu. Šetam, trudim se da budem što više sa ljudima to mi prija. Volim da pogledam lep film. Kompjuter me smara, koristim ga samo koliko je potrebno. Skoro mi se desilo da sam zvala drugaricu da se vidimo a ona mi rekla ajmo preko skajpa. Užas, to mi se ne dopada. Kontakt oči u oči je najbolji, zapamtite to!
Autor: Dejan Ajduković, Life Content
Foto: hotelimakedonija.com.mk
