Dok su indijanska plemena verovala da u njima stanuju duhovi, danas su kokice omiljena grickalica miliona ljudi. Neko voli one kupljene u radnjama, neko voli da ih priprema sam kod kuće, a neko ne može da odoli kada ulicom zamirišu sa malih štandova koji stoje po uglovima.
1. Naučni naziv za kokice je zea mays everta i to je jedina vrsta kukuruza koja „puca” i stvara kokicu.
2. Ljudi su uživali grickajući kokice hiljadama godina. Godine 1948. u pećinama u Meksiku pronađena su zrna kukuruza od kojih su se pravile kokice, a starost im je otprilike 5.000 godina.
3. Veruje se da je pleme Indijanaca Vampanoag upoznalo kolonizatore Amerike sa kokicama.
4. Indijanska plemena su posebno volela kokice, neka su čak od njih pravila ukrase za glavu i stavljali ih u pivo i supe. Posebna su im poslastica bile kokice sa raznim začinima, čak i sa čilijem.
5. Neka indijanska plemena su smatrala da se u svakom zrnu kukuruza za kokice nalazi duh koji inače ne maltretira ljude, ali ako se njegov dom, zrno kukuruza, previše zagreje, duh postaje sve ljući i ljući dok na kraju ne iskoči kao – kokica.
6. Kristifor Kolumbo je doneo kokice u Evropu krajem 15. veka.
7. Prvu mašinu za pravljenje kokica na veliko izmislio je Čarls Kretors u Čikagu davne 1885. godine. Firma koju je osnovao radi i danas i još uvek proizvodi mašine za pravljenje kokica.
8. Američki prodavci su počeli da prodaju kokice u 19. veku. Kad su, naime, prodavali kokice na ulici, ispred bioskopa, vlasnici bioskopa su prvo bili ljuti jer su smatrali da će kokice ljudima odvraćati pažnju od filma. Trebalo im je nekoliko godina da shvate da mogu dodatno da zarađuju prodajom kokica pa su one na velika vrata u bioskope ušle 1912. godine.
9. Danas neki bioskopi imaju veći profit od kokica nego od ulaznica. Naime, od kokica ljudi obično ožedne, što znači da često kupuju i nešto za piće.
10. Zašto kokice pucaju? U svakom zrnu ima i malo vlage, koja se, kad se stavi na izvor toplote, pretvara u paru. S obzirom na to da ta para ne može odmah da probije ljusku, pritiska gusto zbijena zrna skroba unutar jezgra i kad pritisak postane prejak i tvrda ljuska ne može da ga zaustavi, jezgro eksplodira. U tom procesu para nadima zrna skroba i jezgro izlazi napolje.
11. U proseku kokica, tj. kora zrna kukuruza puca kada dosegne temperaturu od 175 stepeni Celzijusa.
12. Zrna kukuruza koja ne puknu zovu se – stare devojke ili usedelice.
13. Zašto neka zrna ne puknu, tj. zašto ostaju „usedelice”? Neki smatraju da neka zrna nemaju dovoljno vlage koja stvara eksploziju, dok drugi smatraju da do toga dolazi jer je kora zrna oštećena, pa vlaga izađe iz njega. Dobar kukuruz ima manje od dva odsto „usedelica”.
14. Idealna zrna treba da imaju oko 13,5 odsto vlage – od takvog zrna nastaju najbolje kokice.
15. Kokice su bogate vlaknima, imaju malo kalorija, šećera, natrijuma i masnoća. Ali, kad ih pečemo na ulju ili na drugoj masti i dodajemo im so i ostale začine ili prelive, vrednosti se menjaju i zdrava grickalica začas može da postane vrlo nezdrava.
16. Najveći proizvođači kokica se nalaze u SAD, ali i tamo ne mogu da se slože ko je najveći od najvećih. Ipak, čini se da se najviše kokica proizvede u Nebraski, pa ona sa ponosom nosi naziv „svetska prestonica kokica”.
17. Proizvođači kokica kažu da postoje dve vrste njihovog proizvoda – u obliku pahuljica (a neki kažu da je to i oblik leptira) i u obliku pečurke. U bioskopima vole one u obliku pahuljica (ili leptira) jer su veće. Za kokice sa karamel ili čokoladnim prelivom koriste se one u obliku pečurke jer se manje mrve i lome.
18. U nekim delovima Severne Amerike kokice se koriste kao dekoracija za božićnu jelku.
Izvor: still magazin
