Poreklom je iz Azije, bila je poznata još starim Kinezima i Rimljanima. U njoj je najviše vode, mnogo vitamina i minerala, dosta vlakana, a vrlo malo kalorija (energetska vrednost je svega 24 – 31kcal/100g).
Dinjom dominiraju vitamin C i beta – karoten (koji u organizmu prelazi u vitamin A), a to su vrlo značajni antioksidansi. Ovo je pravo vreme za dinju, jer oni rade na očuvanju zdravlja kože i nastanka preplanulog tena.
Još jedan antioksidans je tu, enzim superoksid – dismutaza. Dalje, kalijum iz dinje, zajedno sa natrijumom, učestvuje u regulaciji arterijskog krvnog pritiska, a sa vodom kojom dinja obiluje pomaže uklanjanju štetnih materija iz organizma.
Vitamini B grupe (B6, B3), zajedno sa dijetnim vlaknima utiču na ravnotežu ugljenih hidrata i stabilizuju nivo šećera u krvi. Dijetna vlakna popravljaju probavu. Uz njih, tu je i više probavnih enzima, koji su uključeni u zaštitu od nastanka raka creva. Italijani je jedu s pršutom, neki stariji ljudi i sa hlebom.
Odlično se uklapa u sve voćne salate, super se slaže sa sladoledom, a neki čak prave i osvežavajuće letnje čorbe od dinje. Piletina i morski plodovi je takođe rado primaju u svoje društvo.
Aroma se pojačava ako se na nju nakapa malo limunovog soka. Cimet, nana, kajenski biber, mogu da budu interesantni začini. Možete da pospete i samo nekoliko kapi meda ili da pronađete neki svoj način.
Razmotrite mogućnost da, ako već niste do sada, uključite ovu miomirisnu lopticu u redovni letnji prehrambeni repertoar. Preporučena dnevna doza: jedna do dve šoljice iseckanog voća.
Izvor: b92.net
Foto: freedigitalphotos.net
