Holandska studija je pokazala da osobe čije navike u ishrani odražavaju njihovo raspoloženje mnogo više jedu i unose više kalorija kada su srećni. Našu ishranu kontrolišu osećanja, a ne glad. To smo dokazali bezbroj puta: kada smo posegnuli za kolačima ili čipsom nakon raskida, kada smo se “utopili” u tanjiru testenine nakon dugog dana u kancelariji, kada svaki rođendan obavezno proslavimo kremastom tortom… Postoji razlog zašto se osećamo bolje kada jedemo ove namirnice, a odgovor leži u neurotransmiteru serotoninu koji donosi osećaj “blaženstva”.
Stručnjaci upozoravaju: za epidemiju gojaznosti više je odgovorno emocionalno prejedanje kada smo srećni nego kada smo tužni, depresivni ili kada nam je potrebna uteha! Naime, holandski istraživači tvrde kako najviše jedemo kada smo srećni.
Istraživači Univerziteta u Mastrihtu su analizirali navike u ishrani i mentalno zdravlje 90 osoba, a zatim su im pokazali video isečak filma ili TV emisije kako bi u njima izazvali pozitivno, neutralno ili negativno raspoloženje. Odmah nakon gledanja klipova, ispitanicima su dali velike staklene zdele pune čipsa ili čokolade, pa su pažljivo izmerili njihov kalorijski unos nakon svake scene. Suprotno očekivanjima, osobe koje su procenili kao “emocionalne jedače” pojele su više ponuđene hrane nakon gledanja pozitivnog video isečka.
“Većina emocionalnog jedenja veže se za negativno raspoloženje, međutim, naši ispitanici nisu prekomerno jeli kao odgovor na negativne emocije, nego na pozitivne. Ovo bi otkriće moglo biti od važnosti za lečenje gojaznosti. Potcrtava uticaj pozitivnih osećanja na prejedanje, koja se uglavnom zanemaruju“, objasnili su stručnjaci u časopisu “Appetite”.
Izvor: ordinacija.hr
Foto: fredigitalphotos.com
