Visoke temperature i nepravilno čuvanje namirnica i hrane pogoduju razmnožavanju različitih bakterija koje mogu da uzrokuju mnogobrojne zdravstvene tegobe. Jer, korišćenjem zdravstveno ispravnih i kvalitetnih namirnica obezbeđuje se ne samo potrebna energija za svakodnevne aktivnosti već se, što je mnogo važnije, štiti zdravlje, budući da se zagađenom hranom prenose mnogobrojne bolesti.
Oni koji su zaraženi mikroorganizmima iz hrane ne moraju da imaju simptome zaraze ili mogu da imaju samo blag crevni poremećaj. Ali, takođe, trovanjem hranom i gubitkom mnogo tečnosti mogu da dospeju u stanje teške dehidracije i poremećaja zdravlja koje može da ima kobne posledice.
– Prilikom kupovine vodite računa o izgledu odabranih namirnica. Kada je reč o mesu, njegova boja bi trebalo da bude karakteristična za vrstu mesa, bez neprijatnog ili kiselkastog mirisa. Meso mora da bude elastično na pritisak.
– Lako kvarljive proizvode kupujte samo u radnjama u kojima se drže u rashladnim uređajima.
– Obavezno pogledajte datum proizvodnje i rok upotrebe.
– Mlečne proizvode kao što su sir i kajmak kupujte na mlečnim pijacama koje imaju rashladne uređaje, nikako na tezgama.
– Namirnice dobro operite pod mlazom higijenski ispravne vode – svaki list lisnatog povrća posebno, kupus pre i posle sečenja, krastavce pre i posle čišćenja, jagode najpre zajedno, a zatim svaku pojedinačno.
– Hranu pripremajte uvek u čistom posuđu, opranim priborom i na očišćenim radnim površinama.
– Termički obrađeno meso ili suhomesnate proizvode, koji su spremni za korišćenje, ne secite na istoj radnoj površini kao i sireve.
– Većina namirnica, posebno meso i jaja, moraju da budu dobro termički obrađeni. Ne sme biti vidljivo meso ružičaste boje, a sokovi koje ono otpušta moraju biti čisti. Kada se kuva u mikrotalasnoj rerni, poželjno je da se namirnica iseče na parčiće iste veličine, ili da se veći i deblji komadi stave bliže spoljnom delu posude.
– Posle pripremanja hranu bi trebalo poslužiti što pre, a ukoliko se ne služi odmah, preporučuje se da se brzo ohladi i do serviranja čuva u rashladnom uređaju.
– U frižideru jelo može da se čuva do pet dana, a ako želite da ga čuvate duže, zamrznite ga odmah posle rashlađivanja.
– Sveže meso je najbolje držati na staklenom ili porculanskom tanjiru, oslobođeno ambalaže, pokriveno krpom ili folijom.
– Hladni naresci, ostaci hrane ili kuvana jela, prekriveni folijom ili spakovani u plastične, hermetički zatvorene posude, otporne na hladnoću, mogu se čuvati u frižideru i do tri dana.
– Sveže povrće je najbolje držati u fioci za povrće, neoprano, u perforiranim plastičnim kesama (da bi ostalo duže sveže, korenastom povrću treba odstraniti zeleni deo). Zelen, peršun, mirođija, celer i slično, osim u plastičnim kesama, možete u frižider odložiti i zamotane u vlažnu pamučnu krpu ili kuhinjski papir.
– Nemojte ostavljati u frižider hranu u otvorenim konzervama. Kada odlažete kuvano jelo, prethodno ga ostavite da se ohladi.
– Sirovu hranu u rashladnom uređaju uvek držite ispod kuvane. Otvoreni sokovi pa čak i sterilisano mleko, takođe, moraju da se čuvaju u frižideru. Ako planirate da jedete unapred pripremljenu hranu, podgrejte je temeljno.
– Kremove, sladolede i majoneze ne pripremajte od nekuvanih jaja.
– Često pranje ruku jedna je od najboljih preventivnih mera za očuvanje zdravlja, kao i način da se namirnice i jela zaštite od insekata i glodara.
– Ako putujete na godišnji odmor, za put pripremite male sokove koji se popiju odmah po otvaranju.
– Za nošenje svežeg mesa koristite ručni frižider sa rashladnim kasetama ili, što je mnogo bolje, umesto svežeg mesa ponesite neki trajni suhomesnati proizvod.
Izvor: Novosti
Foto: Flickr
