Bojan Vasković, frontmen grupe Lexington bend, rođen je u Sarajevu 28.7.1983. godine. Boki je u Srbiju došao kada je počeo rat, kao i mnogi. Prvobitno je hteo da studira medicinu, pa je završio za fizioterapeuta. Odlično igra fudbal, a od malena je pokazivao talenat za pevanje i muziku. Nije slutio da će mu taj talenat biti primarno zanimanje. Bojan je odgovarao na naša pitanja i otkrio da je tradicionalan Balkanac koji voli isključivo nacionalna jela.
Umeš li da kuvaš?
Nisam bas najveštiji kuvar, ali sigurno je da neću ni ostati gladan, haha… Umem da spremim neka jednostavnija jela i to uglavnom bude ukusno. Niko još nije stradao od moje kuhinje…
Pripremanje hrane za tebe je uživanje ili mučenje?
Retko mi padne na pamet, iskren da budem, da nešto spremam, a i nije baš da imam vremena za to, ali ne bih rekao ni da mi je mučenje?! Uživanje mi je da odem u restoran, tu se još uvek najbolje snalazim.
Omiljeno jelo, ukus iz detinjstva
Kao klinac sam obožavao palačinke, a ta ljubav je ostala i do danas. Palačinke sa džemom i orasima ili sa eurokremom su bile nešto što nikada nisam odbijao, naprotiv, morali su da ih sklanjaju od mene?! Za slane se retko kad odlučim, ali za slatke sam uvek raspoložen.
Da li te privlači egzotična hrana, kuhinje drugih naroda?
Volim da probam, kada negde otputujem, lokalne specijalitete i dosta toga mi se i dopalo, ali ipak sam ja Balkanac i najviše mi prijaju naša nacionalna, tradicionalna jela za koja mislim da apsolutno mogu da pariraju najpopularnijim svetskim kuhinjanama kakve su francuska ili italijanska za koje se, takođe, neretko odlučujem.
Omiljeni restoran, mesto za izlaske?
Beograd je pun restorana sa odličnom klopom, kod nas se baš dobro jede tako da gde god da odem, nađem nešto što mi se dopada. Volim i one klasične kafane sa kariranim stolnjacima i ogromnim porcijama, tada se uglavnom jede roštilj, a volim i upeglane restorane sa nesto drugačijom ponudom. Kad god sam u prilici, trudim se da pojedem nešto kuvano…
Recept, preporuka.
Recepte sam zaboravio kod Džejmija Olivera, skoro, na nekoj večeri, malo smo ih razmenjivali… Šalim se! Haha… Trudim se da se hranim onako kako mom organizmu prija i verujem da je to i najbolji savet, jedite kada ste gladni i koliko vam je potrebno za normalno funkcionisanje. Svi mi ponekad preteramo, ali zaista je ključ u umerenosti. Može sve, ali bez preterivanja!
Koliko vodiš računa o kondiciji, baviš li se nekim sportom?
I te kako, haha… Zar se ne vidi?! Šalu na stranu, sportski sam tip, dugo sam igrao fudbal, i danas mi je to rutina bar jednom nedeljno, a odem i u teretanu kad god ugrabim vremena. Naš posao zahteva dobru kondiciju i ja se trudim da je održim na visokom nivou. Ne hranim se, kao i većina muzičara, baš najzdravije, ali zato gledam da to nadoknadim fizičkom aktivnošću.
Pozitivna misao za kraj…
Budite lepi i zdravi, kako duhovno, tako i fizički!
