Bolovi u mišićima, glavobolja, otežano disanje, povišena temperatura, suvi ili kašalj sa sekretom, najčešći su simptomi prehlade, odnosno gripa. Obično sve počinje iznenadnim curenjem nosa, bolom u grlu i malaksalošću, što je znak da organizam iz punog zdravlja prelazi u stanje bolesti. Pojavi ovih respiratornih infekcija posebno pogoduju varljivi vremenski uslovi, sa naizmeničnim smenjivanjem sunca i mraza. Da li i na koji način prehlada i grip mogu da se izbegnu, objašnjavaimunolog profesor dr Danilo Vojvodić iz Instituta za medicinska istraživanja Vojnomedicinske akademije:
– Da li će se neko razboleti od respiratornih infekcija ili ne, zavisi od imuniteta, odnosno otpornosti organizma. Imunitet ima ključnu važnost ne samo lokalno u plućima, već i u celom organizmu. Važan je čak i kada do infekcije dođe, jer ima cilj da je ograniči, ne dopusti prekomerno oštećenje tkiva, a uz pomoć medicinske terapije omogući izlečenje. Osim toga, odbrambene snage pamte uzročnika infekcije, za koji su u nekom novom naletu potpuno spremne da se odbrane. Međutim, imunitet nije samo važan u sprečavanju respiratornih infekcija, već i u svakodnevnoj borbi organizma sa svim patogenim uzročnicima koji dospevaju u gastrointestinalni i urogenitalni trakt na razne načine.
Može li imunitet da se ojača i tako izbegne prehlada i grip?
– Dobra stvar kod imunog sistema je da mu nije potrebna naša intervencija kako bi on besprekorno obavljao zaštitne funkcije. Bitno je da ga nekim lošim postupcima ne ometamo. Zdrave osobe, dovoljno fizički aktivne, umerene u unosu hrane, adekvatno hidrirane, disciplinovane u pogledu sopstvenog rada i odmora, biće otporne na različite vrste infekcija, bez obzira na to da li je reč o prehladi ili nekoj drugoj vrsti infekcije. Međutim, potpuno je drugačija priča sa zdravstveno ugroženim osobama, decom i mladima u kolektivima, kao što su škole, gde postoji mogućnost eksplozivnog, epidemijskog širenja infekcije. Starije osobe, kao i osobe izložene psihofizičkim naporima, takođe su prijemčivije za infekcije ovog tipa.
A ishrana i fizička neaktivnost?
– I unošenje prekomernih količina hrane, najčešće zajedno sa alkoholnim pićima, predstavlja preterivanje koje razorno utiče na odbrambene mehanizme. Poseban problem predstavlja gojaznost, zato što se masno tkivo u organizmu ponaša kao vrlo specifičan organ, koji sopstvenim medijatorima izrazito menja funkciju imunskih ćelija. Ovako izmenjene imunske ćelije postaju neefikasne u sudaru sa uzročnicima infekcfije, a istovremeno deluju štetno i na unutrašnjost krvnih sudova. Fizička neaktivnost generalno predstavlja veliki zdravstveni problem. Sa aspekta imunog sistema, dokazano je da svakodnevna, umerena fizička aktivnost doprinosi da skeletni mišići tokom rada proizvode ogroman broj hormona i medijatora koji blagotvorno regulišu rad našeg imunskog sistema. Zapravo, mnogo efikasnije nego što je moguće to uraditi medicinskom terapijom. Naravno, niko ne mora da bude olimpijski šampion, dnevno provodi sate u teretani ili trči po 20 kilometara. Dovoljno je pola sata intenzivnog hoda dnevno. Time ste za vaš imuni sistem uradili bar deo onoga što on svake sekunde čini za vas.
Koliko je preporučljivo uzimati vitamine i druge suplemente i da li su oni odgovarajuća zamena za prirodne namirnice?
– Preporuka o uzimanju vitamina ne može se generalizovati. Mišljenje stručnjaka je da zdravim osobama sa uravnoteženom ishranom, bogatom vitaminima i mineralima, suplementi u principu nisu potrebni. S druge strane, osobe koje imaju bilo kakve manjkavosti u svakodnevnoj ishrani, trebalo bi da dodaju vitaminske preparate. To mogu biti i zdrave osobe, ali ukoliko žive specifičnim stilom života, hronični ili maligni bolesnici, kao i ljudi koji iz nekog razloga nisu u stanju da ishranom unesu dovoljno vitamina i minerala. Imajte na umu da je upotrebljivost vrednih sastojaka iz prirodnih izvora neuporedivo veća od procenta iskoristljivosti vitamina i minerala u vidu suplemenata. Dakle, vitaminski suplementi ne mogu biti potpuna zamena za prirodne namirnice, već njihova dopuna u specifičnim zdravstvenim situacijama.
EFIKASNI SAVETI
* Izbegavanje zagađenih i zadimljenih prostora, boravka u gužvama na malom prostoru, prilično je pouzdan način da ostanete zdravi. Ali, ako vas uprkos svemu prehlada sustinge, postoje načini za njeno prevladavanje.
* Kod prehlade je, pre svega, pogrešno preterano utopljavanje. Ako vas trese povišena temperatura, ne bi trebalo da nosite suviše odeće, pokrivate se ćebetom i pijete vreo čaj, jer će vam temperatura još više narasti. Ali zato, po mogućstvu treba otvoriti prozor nekoliko minuta, obući nešto pamučno i popiti hladnu limunadu.
* Ako tek malo kašljete i kijate, ne znači da treba odmah da se “prikujete” za krevet. Potpuno mirovanje omogućava da se u bronhijama i plućima lakše nagomilava sluz, što pre može dovesti do bronhitisa i upale pluća. Da se to ne bi dogodilo, dovoljna je šetnja po kući.
* Poželjno je izbegavati tešku i masnu hranu, jer ona tokom varenja oduzima snagu organizmu. S obzirom na to da virus gripa ne voli gaziranu sredinu, lekari preporučuju uzimanje mineralne vode sa limunom, koja je istovremeno savršeni čistač lekova iz jetre.
Poznato je da u zimskim mesecima za jačanje imuniteta treba jesti kiseo kupus. On pored citamina C sadrži i indole, za koje je dokazano da imaju antikancerogeno dejstvo. Takođe, svakodnevno uzimanje jogurta jača imuni sistem i sprečava pojavu bolesti. Posebno su dobri jogurti sa živim kulturama probiotiskih bakterija – “dobrih bakterija” koje naseljavaju creva. Beli luk sadrži antioksidanse, antibakterijske i antivirusne komponente. Koristan je kod različitih vrsta infekcija, jer pomaže imunom sistemu da nadvlada napadače. Pored paprike, koja je jedan od najboljih izvora vitamina C, preporučuju se i pšenične klice. Bogate su cinkom, antioksidansima i B vitaminima kao i ostalim bitnim vitaminima i mineralima.
Izvor: Novosti
Foto: Flickr
