Reguliše rad organa za varenje, leči zapaljenske procese želuca i creva, znojenje, astmu, nazeb…
Izuzetno cenjena u narodnoj medicini, prepoznatljiva po karakterističnom mirisu balzama, kleka (juniperus communis) se od davnina koristila za lečenje zaraznih bolesti. Rasprostranjena od Arktika do tropske Afrike, u zavisnosti od toga gde raste može da bude patuljasta, ali i da dostigne visinu od više metara. Sreće se na krševitim i na kraškim terenima.
Svi delovi su lekoviti, a naročito aromatični i gorkosladunjavi plodovi koji se sakupljaju od jeseni do zime. Suše se na provetrenom mestu, rasprostrti u tankom sloju uz često prevrtanje lopaticom. Isti postupak primenjuje se i za sušenje prethodno sitno iseckanih iglica i vrškova grančica. Osušeni delovi čuvaju se na suvom mestu.
U lekovitom smislu kleka se potvrdila kao izvrstan diuretik, ali i protiv nazeba, kašlja, astme, stomačnih bolesti, znojenja, pa čak i gonoreje. Poseduje i baktericidna svojstva, zbog čega se koristi za lečenje infektivnih bolesti pluća. Zahvaljujući dijuretičkim svojstvima reguliše rad bubrega i pospešuje izbacivanje urina, stimuliše rad organa za varenje, a koristi se i za lečenje zapaljenskih procesa želuca i creva. Protiv glavobolje treba samo izdrobiti plodove kleke i previti ih na čelo.
Kleka služi i za proizvodnju istoimene rakije koja se, osim za piće, koristi i za pripremu obloga u slučaju nazeba i reumatizma. Etarsko ulje posebno je cenjeno, jer u malim dozama olakšava iskašljavanje, a primenjuje se i za inhalaciju disajnih organa. Zbog toga što duboko prodire u kožu, upotrebljava se u lečenju reumatskih bolesti. Posebno je delotvorno za obolele zglobove. U našem regionu, najveće količine etarskog ulja sadrže kleke iz Deliblatske peščare, ali i iz drugih delova Srbije.
Plod u zavidnim količinama sadrži i smole, tanin, vosak, organske kiseline i njihove soli… Poseduje i brojne minerale, a posebno kalcijum, kalijum, mangan, sumpor. U sto grama mladih izdanaka kleke nalazi se čak 97 miligrama vitamina C.
Ipak, kleku treba koristiti obazrivo, jer preterana upotreba može da dovede do oštećenja bubrega. Osobama sa osetljivim bubrezimane preporučuje se ni čaj, ni drugi preparati od kleke, jer prisutan terpentin može izazvati nadražaj i zapaljenje ovih organa. Upozorenje važi i za trudnice budući da ova biljka može dovesti do kontrakcija materice.
SIRUP I ČAJ
SIRUP za poboljšanje apetita pravi se tako što se pola kilograma klekinja kratko prokuva u tri litre vode. Zatim se zgnječe i još jednom prokuvaju uz dodavanje vode po potrebi. Dobijena smesa se procedi kroz sito i ostavi da se ohladi. Da bi se dobio sirup, po želji treba dodati med. Sirup zatim sipati u tegle i držati zatvoreno. Za poboljšanje apetita, deci treba davati kašičicu sirupa tri puta dnevno, a odraslima se preporučuju po dve kašičice.
ČAJ od kleke priprema se tako što se kašičica dobro zgnječenih plodova popari sa 200 ml vrele vode, a posuda ostavi pokrivena 5 do 10 minuta. Sadržaj se zatim procedi i pije, najviše dve šolje dnevno. Po želji, čaj može da se zasladi medom ili šećerom. Ako se pije protiv dijabetesa ili obolenja želuca i creva, ne treba ga zaslađivati.
