Osim masnoća i proteina, ugljeni hidrati obezbeđuju energiju, i to najefikasnije od svih nutrijenata. Glukoza iz njihovog sastava lako se oslobađa i osigurava kratkotrajne i dugotrajnije izvore energije. Ugljeni hidrati takođe sadrže važne hranljive materije i biljna vlakna.
Pojedine dijete preporučuju smanjen unos ugljnih hidrata, što može da uzrokuje pojavu brojnih problema, od opstipacije do pada imuniteta i slabljenja kostiju. Izostavljanje ugljenih hidrata u ishrani kreira kiselu sredinu u organizmu, a pokušaji da se ona neutrališe izvlačenjem minerala iz kostiju – slabi koštanu strukuru tela. Stručnjaci savetuju da čak 50 odsto dnevnih kalorija treba da potiče od ugljenih hidrata.
Složeni ugljeni hidrati sporo se razgrađuju u organizmu, pa je najbolje jesti namirnice iz ove kategorije. U nju se ubrajaju voće, povrće i žitarice, dok su prosti ugljeni hidrati namirnice od belog brašna, koje sadrže manje hranljivih materija.
Izvor: Life Content
