Iako ne izgleda primamljivo, kopriva je zapravo neizmerno korisna lekovita biljka. Njene blagodeti poslednjih godina se ponovno sve više otkrivaju.
Cveta od proleća do jeseni i odličan je dodatak testeninama i rižotima, ali je najpopularnija kao sastojak guste supe.
U kojem god jelu je pripremali, koprivu nije potrebno kuvati već je dovoljno samo je blanširati u vreloj vodi, ne duže od dva minuta. Tako se maksimalno čuvaju njena hranljiva i lekovita svojstva, a brojni su razlozi zbog kojih je dobro jesti koprivu.
Ona poboljšava rad probavnog sistema, ubrzava izbacivanje štetnih materija iz organizma, dobra je za čišćenje krvi i bubrega, pozitivno deluje na pankreas, pomaže snižavanje šećera u krvi, leči upale urinarnog trakta i stimuliše rad creva zbog čega deluje i kao diuretik, sadrži vitamine C i A, kalcijum, kalijum, gvožđe, fosfor i brojne druge vitamine i minerale.
Čaj od koprive koristi se za bolesti jetre i žuči, poremećaje sna, grčeve u stomaku, čireve, bolesti pluća itd.
Ako odlučite da sami berete ovaj rasprostranjeni dragulj, birajte mesta na kojima nema zagađenja, daleko od autoputeva i naselja i obavezno nosite rukavice. Kao što je poznato, listovi i peteljke koprive pokriveni su žarnicama zbog čega koža posle dodirivanja biljke peče.
Takođe, bez obzira na lekovita svojstva, kopriva se ne konzumira sveža jer tada može izazvati probleme sa stomakom i crvenilo kože.
Kopriva uglavnom raste u proleće i tada je najbolja za konzumaciju, ali može se uzgajati tokom cele godine ako se redovno šiša. Naime, kad kopriva dobije cvet i odrveni nije više jestiva. Sadite je u uzdignute gredice. Ova divna biljka doprinosi bioraznolikosti svake bašte i tera nametnike.
Izvor: Dnevnik.hr
Foto: Thinkstock
