Kad sam gladna – jedem
O težini uopšte ne razmišljam, jer mi nikad nije predstavljala problem. Verujem da za to najveće zasluge pripadaju genima, jer u mojoj porodici niko nema nijedan kilogram viška. Bitno je i što osluškujem svoj organizam i poštujem njegove ”direktive”. Poslednjih desetak godina nikad nisam dobijala u težini, već se dešavalo da smršam dva do tri kilograma. Za razliku od mnogih, ne gojim se čak ni tokom novogodišnjih praznika.
Vreme striktnog režima
Svojevremeno se moja drugarica obratila nutricionistkinji, jer je želela da smrša. Krenula sam s njom da bih joj pravila društvo, a onda sam pomislila – kad sam već tu, mogla bih i ja da se posavetujem i vidim šta mi odgovara, a šta ne. Napravila mi je režim ishrane čiji cilj, naravno, nije bio smanjenje težine. Sledeće tri-četiri godine hranila sam se zdravo – jela sam mnogo voća i povrća, pila mnogo vode, odrekla sam se čipsa…
Slatkiše ne volim previše, pa ih jedem samo nekoliko puta mesečno, ali čips i ostale grickalice obožavam. Međutim, kad je vaša težina ista, bez obzira na to kako se hranite, u jednom trenutku vam dosadi toliko vođenje računa o tome šta ćete pojesti, a šta nećete. Mogla bih da kažem da sam se u tom periodu bolje osećala, ali reč je o nijansama koje ne bi mogle da mi budu motiv za bilo kakva odricanja.
Kad sam odustala od tog režima ishrane, trudila sam se da zadržim bar poneku naviku, a jedna od njih je bila da uz doručak pojedem voće, ali – ubrzo sam i od toga odustala. Uzgred, toliko je oprečnih saveta u vezi s ishranom, i to onih koje daju stručnjaci, da čovek na kraju shvati da je najmudrije da sluša svoj organizam, a ja sam na samom početku ove priče rekla da upravo to činim. On najbolje zna šta mu treba i u kojim količinama.
Problem je što se ljudi često prejedaju ili jedu ne zbog toga što su gladni, već samo zato što su videli da neko drugi jede.
Meni se to nikad ne dešava! Kad osetim da mi je dovoljno hrane – završavam obrok, pa čak i ako je u tanjiru ostao samo jedan zalogaj.
