Doručak za dobar početak dana
Tokom manekenske karijere jela sam, zaista, sve što bih poželela, tako da sam prvi put počela da vodim računa o ishrani kada sam se oprostila od piste.
Prekretnicu je predstavljala noć kad me je toliko boleo stomak da sam pozvala Hitnu pomoć. Posle niza ispitivanja, lekari su konstatovali gastritis. Teško mi je palo to što sam morala da se odreknem mlečnih proizvoda jer jogurt obožavam.
Ne smem jesti ni mladi sir ili kozje mleko, koji su zdravi, ali meni smetaju. Čim sam se lišila mleka, u svim oblicima, bilo mi je bolje, ali trebalo je ispraviti jednu veliku, višegodišnju grešku, a to je preskakanje doručka.
Danas, čim ustanem – popijem kašiku maslinovog ulja s nekoliko kapi limuna i čašom tople vode. To je prava blagodet za želudac, kojeg ponekad obradujem i komadićem slanine. Tek posle doručka pijem kafu, a otkad tako radim, fenomenalno se osećam i imam više energije.
(Ne)tolerantni želudac
Slatkiša se ne mogu lišiti, niti to želim, jer u njima uživam. Među namirnicama koje mi ne prijaju jesu i paprika, krastavci, crni i beli luk, belo brašno… Hleb obožavam, pa sam ga – budući da nisam imala problema s kilogramima – jela u ogromnim količinama. Imala sam običaj da tokom dana kupim nešto u pekari pa to usput “pogrickam”, a sad takvo nešto ne dolazi u obzir.
Pastu jako volim pa sam, budući da sam se morala lišiti pšenične, prešla na onu pravljenu od heljdinog brašna. Srećom, veoma je ukusna. Želudac mi nije spreman ni za vitamin C, koji sam ranije redovno uzimala upravo zato što sam pušač.
Otkako sam promenila režim ishrane, imam mnogo više energije i manje mi se spava, što je i logično, jer mi je neodgovarajuća hrana stvarala toksine u telu, što me je činilo umornom.
