Prekretnica
Nikad nisam previše vodila računa o ishrani, ali sam zato slušala svoj organizam. Kad sam se preselila u Ameriku, počela sam da kupujem samo organsku hranu, koja je, čini mi se, pet puta skuplja od obične, a od pre godinu dana striktno vodim računa o svemu što se nađe u mom tanjiru.
Tako sam reagovala kad sam čula koliko ljudi ima ozbiljne zdravstvene probleme.
Čitajući o načinima uzgajanja biljaka i životinja, shvatila sam da danas više nego ikad treba voditi računa o tome gde kupujemo namirnice i šta piše na deklaracijama.
Oscilacije – jedan kilogram
Tokom dosadašnje manekenske karijere nisam imala razloga da brinem o svojoj liniji, jer sam nekad bila prava mršavica, a u dvadeset drugoj-trećoj godini sam samo dobila ženstvene obline. Od tada do danas, moja težina varira: kilogram više – kilogram manje.
Igrom slučaja, većinu stvari koje stručnjaci za ishranu ne preporučuju nikad nisam ni volela.
Hleb sam jela u veoma malim količinama, kao i testa i paste, a domaće pite i gibanice su jedini proizvodi od brašna koji mi se dopadaju.
Ne pamtim kad sam pojela hambureger ili picu, popila kafu ili napitak sa veštačkim zaslađivačem. Teško mi je da razgraničim da li zasluge pripadaju mom organizmu, kojem se to ne dopada, ili načinu ishrane u porodici.
Nisam imala priliku da se naviknem na slanu hranu, jer je moja mama prilikom kuvanja koristila vrlo malo soli, a masna jela se u našoj kući nikad nisu jela.
Pre deset godina iz ishrane sam izbacila mleko, jer mi je smetalo. Mislim da sam čak imala neku blagu alergiju na njega, a jake sireve nikad nisam volela. Danas jedem samo kiselo mleko i mlade sireve.
