Nedostatak znanja
Jeste li razmišljali o tome da je osnova od “jesam” – jesti? Postajem, tj. jesam od onog što jedem, od učenja, vaspitanja, iskustva… ali na prvom mestu je hrana.
Danas je osnovni nedostatak naših građana – nedostatak znanja. Industrija namirnica je prebrzo razvila tehnologije za preradu i čuvanje hrane, tako da prosečan građanin ne može znati šta se krije u onome što kupuje.
Previše je opasnih supstanci, aditiva, transmasti, zaslađivača… Sve te supstance ubitačno deluju na organizam. S druge strane, namirnice kojim su se koristile naše bake – više nemaju isti sastav, iako im je očuvan oblik.
Današnji krompir ima 50 niski skroba, dok je onaj koji se jeo pre pola veka imao jednu. Kad ste mladi, ili ako imate dobar metabolizam, možete jesti bilo šta a da vam figura ne odaje da nešto nije u redu.
Međutim, to za posledicu ima nagomilavanje različitih opasnih materija u organizmu, koje će s vremenom raditi protiv vas. Naš narod kaže “Pitaće te starost gde ti je bila mladost”, a fiziolozi su još jasniji kad poručuju “telo pamti”.
Primer kako NE treba
Budući da nikad nisam imala problem s težinom, nisam ni pomislila kako bi vežbanju i ishrani trebalo posvećivati naročitu pažnju. Zato je moj način života postao obrazac za to kako NE treba raditi. Nije problem samo u debljini, iako ona nepogrešivo upozorava na to da nešto radite loše.
Da bi telo i mozak bili u formi, preduslov je pravilna ishrana, koja podrazumeva izbegavanje zamki moderne industrije, ali i vežbe, a najplodotvornije je brzo hodanje.
Moja višedecenijska loša navika bila je – preskakanje doručka. Čak bih mogla reći da sam se mnogo više hranila noću nego danju. Za novinare je karakteristično da ne jedu onako kako bi trebalo, već u kiosku najbližem redakciji.
To što nemate radno vreme utiče na ritam ishrane i sna, stvarajući pogubne navike.
Uz već pomenuto preskakanje doručka, greška je bila i to što sam jela “sve što vole mladi”. Tako je bilo iz dana u dan, sve dok mi se nivo šećera u krvi nije približio gornjoj granici. Onda su se upalile sirene za uzbunu, pa sam otišla profesoru Dušku Iliću, koji me je još pre deset godina upozoravao na greške. Ishrana koju on preporučuje najpribližnija je onome što se kod nas propagira kao hrono-ishrana.
Važno je naučiti koliko vam dobra, a koliko lošeg donosi određena namirnica. Čak i svest o tome da ste uradili nešto što ne valja – za početak je dobar znak.