“Ne bi trebalo da jedem masline, što mi malo teže pada, kao i neke ‘zeleniše’, ali to baš ne poštujem u potpunosti”
Flert sa slatkišima
U detinjstvu sam bila prava mršavica, što zbog genetike, što zahvalujući majci Mili, koja me je naučila da ne jedem slatko. Ponekad bih pojela čokoladu, ali to bi bilo sve.
Međutim, kad sam krenula u školu, više vremena provodila sam kod baka, kojima je bilo nezamislivo da svojoj unuci ne prave kolače. Tada sam ih zavolela, a slatkiše sam najradije jela u tinejdžerskim godinama.
Srećom, igrala sam balet, pa uopšte nisu uticali na moju figuru. Sada to činim retko, kad baš hoću da se počastim, ali nikad posle ručka. Slikovito rečeno – slatkiši i ja smo na nivou flerta, ali ništa više od toga.
Neprijatelji dobre linije
Kada sam upisala Akademiju, prestala sam da igram balet, ali sam imala niz drugih aktivnosti. Međutim, svi s moje klase, a bilo nas je desetoro, u prvoj godini dobili smo po nekoliko kilograma. U kantini smo mahnito jeli najveće neprijatelje dobre linije – peciva i burek – a dešavalo se da kupimo tri kilograma hleba i uz njega jedemo paštetu ili pavlaku.
Užas! Kad se leto približilo, svi smo bili na dijeti, a meni se nikad više nije desilo da se toliko ugojim. Radi zdravlja, ali i posla, počela sam da pazim šta jedem.
