Uprkos brojnim lekovitim svojstvima, visokoj nutritivnoj vrednosti i fantastičnom ukusu, bamija se slabo uzgaja na našim prostorima – što je prava šteta.
Orka ili gospin prsten, samo su neki od naziva po kojima je čuvena ova zdrava mahunarka visoke nutritivne vrednosti. Iako se upotrebljavala u ishrani ljudi još u starom Egiptu za vreme faraona, na našim prostorima jedva je prepoznatljiva. O bamiji se stidljivo govori, jer većina populacije nije upoznata s njenim izgledom, ukusom, niti dragocenim lekovitim svojstvima koje poseduje.
U pitanju je žbunasta biljka iz porodice sleza, koja raste do metar visine i cveta od maja do kraja juna. Plodovi su u vidu mahuna, duguljastog i rebrastog oblika, dužine od 5 do 10 cm. Opna je zategnuta i prekrivena dlačicama, dok je sredina mesnata, ispunjena sitnim nedozrelim semenkama. Mahune se beru u nezreloj fazi, dok su još zelene i meke. Na domaćem tržištu, bamija se može pronaći na bolje snabdevenim zelenim pijacama. Pri kupovini birajte mlade izdanke ujednačene boje, bez fleka i fizičkih oštećenja. Preporučljivo ih je upotrebiti neposredno nakon kupovine, dok u frižideru mogu stajati 1-2 dana. Tokom termičke obrade, plodovi ispuštaju sluzav sadržaj. Da bi se to sprečilo, pre upotrebe potopite ih u rastvor sirćeta i vode (za 500 g bamija pripremite rastvor od 1 dl sirćeta i 1,5 l vode, mahune potopite i ostavite da odstoje 30 minuta, a potom ih ocedite i osušite). Za spravljanje raznovrsnih jela koriste se sveže, sušene, smrznute, marinirane i ukiseljene mahune, dok se od stabla i listova spravlja čaj. Od mahuna se pripremaju supe, čorbe i variva, ili se dodaju jelima od mesa i povrća. Mogu se još i grilovati, pohovati ili koristiti kao sveži dodatak salatama.