Prema drevnim zapisima, sir se pravi već više od 4.000 godina, ali niko zapravo ne zna ko ga je prvi napravio. Po legendi, to je slučajno uradio arapski trgovac koji je mleko stavio u vreću napravljenu od ovčijeg želuca i zaputio se na jednodnevno putovanje pustinjom. Pod uticajem sirišta i toplote, mleko se razdvojilo na sir i surutku. Trgovac je otkrio da je surutka odlična protiv žeđi, a sir je bio izuzetno prijatnog ukusa i iskoristio ga je kako bi utolio glad. Veruje se da su putnici iz Azije veštinu izrade sira doneli u Evropu. Zapravo, sir je pravljen širom Rimskog carstva, te su tako Rimljani znanje preneli i na deo Velike Britanije. U srednjem veku, sir je bio naročito pripremljan u manastirima, među monasima širom Evrope. Na primer, gorgonzola je pravljene u dolini reke Po, u Italiji, 879. godine. Italija je tokom X veka bila centar proizvodnje cira. Rokfor se pominje u starim zapisima francuskog manastira Conques, i to 1070. godine. Sir je jedna od namirnica koju su Pilgrimi 1620. godine odneli u Ameriku i veština izrade sira se ubrzo proširila i na Novi kontintent.
Zašto švajcarski sir ima rupe
Rupice u švajcarskom siru potiču od mikroba koji se mleku dodaju kako bi se dobio tipičan švajcarski sir. Postoje tri glavna tipa bakterija koje se koriste za pripremu ovog proizvoda – Streptococcus thermophilus, Lactobacillus helveticus i Propionibacterium sharmani. Prva dva tipa bakterija proizvode znatne količine mlečne kiseline, koju opet koristi poslednji tip mirkoba. Upravo ta bakterija odgovorna je za pojavu rupa u siru jer proizvodi acetat, pripionsku kiselinu i ugljen-dioksid kao bioprodukte. Acetat i pripionska kiselina švajcarskom siru daju specifičan ukus, dok ugljen-dioksid stvara mehuriće unutar njega.
