Mnoga jela srpske nacionalne kuhinje podrazumevaju zapržavanje tj. pripremu zaprške. Priznajemo, za neka jela je neizbežna, ali se u mnogim jelima da zameniti manje štetnim dodacima.
Zašto zaprška nije preporučljiva? Negativno utiče na varenje, izaziva nadimanje, mučninu, kiselinu, zatvor ili dijareju. Navedene tegobe nastaju usled termičke obrade ulja i brašna, te za mnoge gurmane, iz zdravstvenih razloga, zaprška nije dozvoljena. Međutim, uz par trikova i ovo se da podneti. A, evo kako…
U toku kuvanja, dodajte (ovsene, ražane, pšenične) pahuljice, koje će se tokom kuvanja raspasti i na taj način otpustiti dovoljno veziva kako bi jelo bilo gusto. Pahuljice se mogu koristiti i umesto pirinča npr. za pripremu sarmi ili punjenih paprika. Ovo se naročito preporučuje dijabetičarima i gojaznim osobama.
Umesto pahuljica mogu se dodati mekinje, koje se posebno koriste osobama sa osetljivim želucem i digestivnim traktom.
Ukoliko ne želite da koristite pahuljice i mekinje, pokušajte da povećate količinu crnog luka koji će u toku dinstanja ili kuvanja jelo učiniti gušćim, zahvaljujući svojoj teksturi.
Osim luka, za dodatnu gustinu jela može se koristiti i povrće sa izraženim procentom skroba – krompir, pasulj, celer …
Ipak, ako baš ne možete jesti jelo bez zaprške, preporučujemo da klasičnu zapršku zamenite tzv. belom zaprkom tj. klajsterom. Pomešajte brašno sa vodom (u srazmeri 1:3) i glatku, razmućenu smesu, u tankom mlazu, pred kraj kuvanja, postepeno dodajte jelu, uz stalno mešanje.
