Start Zanimljivosti O namirnicama Organska hrana – zašto je ima tako malo

Organska hrana – zašto je ima tako malo

Organska hrana
Foto: Guliver/Thinkstock
Organski proizvedene namirnice sadrže više nutrijenata od konvencionalne hrane, a to se posebno odnosi na antioksidanse. Činjenica je da je organska hrana nutritivno bogatija od konvencionalne i, za razliku od nje, nija zagađena hemikalijama korišćenim u procesu proizvodnje. Ali, nema je dovoljno.

Još od četrdesetih godina prošlog veka, kad je, protiveći se upotrebi veštačkih hemikalija u proizvodnji hrane, nastao pokret nazvan zelena revolucija, nastoji se opet proizvoditi prirodna hrana, onakva kakvu je čovek proizvodio u najvećem delu svoje istorije, s izuzetkom prošlog i ovog veka. Sada je poznajemo pod nazivom organska hrana, a koliko nam je neophodno vraćanje ekološkoj, prirodnoj hrani – najviše opominju epidemije kardiovaskulanih i metaboličkih bolesti, te tumora, čije se širenje ogromnim delom pripisuje upravo konzumiranju hrane pune veštačkih dodataka.

Organsku hranu čine proizvodi dobijeni u sistemu organske poljoprivrede, od sirovina iz modela organske poljoprivrede koja se organizuje na posebnim, sertifikovanim zemljišnim površinama. Sertifikaciju rade ovlašćene sertifikacione kuće. Ovo je, u stvari, model vraćanja poljoprivrede na tradicionalni način proizvodnje.

Najveće razlike  između konvencionalne i organske hrane
– U proizvodnji organske hrane koristiti se prirodno đubrivo, a u proizodnji konvencionalne veštačko. Da bi voće i povrće steklo epitet organskog, zemlja na kojoj raste ne sme da bude tretirana veštačkim đubrivom najmanje tri godine, što zavisi od toga da li je reč o jednogodišnjoj ili višegodišnjoj biljkci.
– U borbi protiv biljnih bolesti i insekata u organskoj proizvodnji koriste se biljni preparati, a u konvencionalnoj insekticidi.
– Drugačija je i borba s korovima – u organskoj proizvodnji korov se suzbija pokrivanjem zemlje slamom, a u konvencionalnoj upotrebom veštačkih herbicida.