Neprimetne oscilacije
Uvek sam imala dobar metabolizam, a u trideset trećoj mi se ubrzao, što nije baš uobičajeno.
Kasnije sam zaključila da se to desilo jer sam u tom periodu pila više tečnosti nego inače.
Znam da nije dobro, ali često mi se desi da zaboravim popiti vodu. Naravno, imam oscilacije u težini, ali one iznose samo dva kilograma. Čim primetim da se debljam, uključuje se alarm – smanjujem obroke, odričem se slatkiša, preskočim ponekad večeru… Činjenica što mi težina ne predstavlja problem ne znači da ne vodim računa o ishrani, samo su motivi drugačiji. To činim da bih se dobro osećala, jer kad jedem tešku hranu, postajem troma, stvara mi se celulit… Šta ću, kad ću i koliko ću jesti – zavisi isključivo od poruka koje mi šalje organizam.
Od tog pravila odstupila sam samo jednom, pre 12 godina, kad sam zbog sportske povrede kičme otišla manuelnom terapeutu, koji je bio i nutricionista. Prepisao mi je režim ishrane baziran na tome da se ne kombinuju ugljeni hidrati i proteini.
Pridržavala sam ga se šest meseci, a onda sam prestala. To je bila jedina situacija kad sam slepo slušala nečije savete o ishrani.
Poput vegetarijanke
Postoje periodi kad skoro uopšte ne jedem meso, jer mi se jednostavno ne jede. Kad odem na put pa se sretnem s mnoštvom divnih, novih jela koja ne sadrže meso – na tu namirnicu i ne pomislim, ili mi se desi da pojedem toliko predjela da sam već sita kad dođe red na meso.
Zato su neki moji poznanici čak mislili da sam vegetarijanka. Međutim, nailaze i periodi, naročito zimi, kad mi organizam traži meso, ali to nikad ne traje duže od nedelju-dve.
