Biljka aronija (Aronia Melanocarpa) je bobičasto voće, najviše liči na borovnicu a dobila je naziv sibirska borovnica i to iz dva razloga. Prvi je taj što je iz Severne Amerike, gde joj je i postojbina, najranije dospela u Sibir a drugi zbog toga što je otporna na veoma niske temperature. Sibirska aronija dobro podnosi hladnu zimu i mraz do -45°C. Raste i obliku grma i ukoliko ima dovoljno prostora može dostići visinu oko 2 metra.
Jestivi i lekoviti deo biljke je plod koji je malo oporijeg ukusa od borovnice. Interesantna je i činjenica da se plodovi aronije dobro održavaju na grmu tako da se mogu brati i dva meseca nakon sazrevanja.
Severnoamerički Indijanci koristili su aroniju za ishranu tako što su plodove sušili ili mleli pa ih kombinovali sa mesom i kao dodatak pogačama. Sveže plodove upotrebljavali su najčešće kao lek za stomačne tegobe a čaj od listova aronije za vidanje rana.
Do skoro slabo poznata, danas se sibirska borovnica može nabaviti i u našoj zemlji, lako se uzgaja a zbog svojih izuzetnih lekovitih moći sve više se govori o tome da je aronija biljka budućnosti. Aronija nema prirodnih neprijatelja pa je ne treba prskati zbog čega spada u zdravu hranu.
Aronija u svojim plodovima sadrži veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine), do te mere da je čak mnogo moćniji antioksidans od brusnice. Zbog toga je korisna preventiva protiv malignih oboljenja, efikasno pročišćava organizam od štetnih materija pa i teških metala. Od vitamina sadrži C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Od minerala tu su kalcijum, kalijum, gvožđe, molibden, mangan, fosfor i jod. Osim toga aronija sardži i redak voćni šećer sorbitol.
Lekovita svojstva aronije
Lekovita svojstva aronije je teško nabrojati a da se neka od njih ne izostave ali ćemo navesti najpoznatija: podstiče cirkulaciju, prošišćava krv, ublažava glavobolju i migrenu, snižava povišen krvni pritisak, povoljno deluje na želudac i creva, zaustavlja proliv, popravlja imunitet organizma, sprečava razvoj virusnih i bakterijskih infekcija.
Posebno se ističe njen blagotvoran uticaj na žuč i jetru jer pročišćava i omogućava pravilniji rad ovih organa.
Važno je i reći da aronija reguliše pravilan rad i izlučivanje hormona štitne žlezde, kao i da reguliše rad pankreasa pa može biti korisna u lečenju dijabetesa (šećerne bolesti).
The oxygen radical absorbance capacity (skraceno ORAC u prevodu antioksidativni kapacitet) predstavlja jedinicu za merenje vrednosti antioksidansa u namirnicama. Nakon istraživanja koja su vršena u Sjedinjenim Američkim Državama saopšteno je da 100 grama zrelih plodova aronije sadrži 16.100 ORAC jedinica, dok je poznato da je optimalna dnevna doza od 3.000 do 5.000 ORAC jedinica, potrebnih za adekvatnu antioksidativnu zaštitu ljudskog tkiva i plazme. Zahvaljujući tome ne samo da sprečava pojavu raka već i pomaže u lečenju malignih oboljenja time što uništava ćelije raka.
Aronija još i podstiče zarastanje rana, usporava starenje organizma i kože, sprečava nastanak bora, štiti od UV zračenja.
Na kraju da kažemo da se aronija najčešće upotrebljava u sušenom obliku ili kao sok pa ukoliko u vrtu imate jedno prazno mesto nije loše da zasadite ovu biljku. Pored svojih lekovitih moći sibirska aronija jednako lepo izgleda u proleće dok cveta kao i u julu kada je okićena plodovima koji će vas strpljivo sačekati do septembra. Dakle aronija je i hrana i lek. Pa ko je ne bi voleo?
Izvor: kodren.com
