Biljka dren lekovita je u celini (kora, plod, list, seme, cvet, svee i osušene oštice). U ishrani se koriste sveže, ali se mogu konzervirati kao maslinke te koristiti za pripremu vina, rakije, džema, soka, kolača, kompota, slatkog, marmelade, želea i sl. U zrelosti poprime slatkasto-kiseli ukus, te se sveže mogu konzumirati kao ukusno voće.
U drenjinama ima tanina, organskih kiselina, pektina, šećera i glioksalne kiseline. Ovi lekoviti plodovi sadrže čak dvostruko više vitamina C od pomorandži.
Od drenjina se mogu pripremati prerađevine bez aditiva i termičke obrade, te tako celokupan sadržaj svih vitamina i hranljivih materija, posebno onih termolabilnih, ostaje sačuvan u prerađevini. Naročito je poznat tzv. mućeni pekmez od drenjina, koji se spravlja bez kuvanja i konzervansa, samo primenom tehnike mešanja i dodatka šećera.
Prirodni lekovi pravljeni od drenjina koriste se za lečenje bolesti grla i bubrega, dijabetesa, boginja, malokrvnosti, kožnih povreda, dijareje i sl. Ako se uz poremećaj rada creva i dijareje pojavi i groznica, preporučuje se čaj od kore ove biljke.
Kako napraviti sok i pekmez od drenjina možete pogledati ovde.
Svež, gusti sok od plodova koristi se protiv šećerne bolesti. List drena i prah od sušenih drenjina značajni su u terapiji lečenja hemoroida. Ruski naučnici ustanovili su da se meso plodova i ulje iz koštice mogu upotrebiti za lečenje i regeneraciju unutrašnjih i spoljašnjih epidermalnih tkiva. Pored toga, utvrđeno je da plodovi, kora i listovi pokazuju antimikrobiološku aktivnost prema stafilokokama i ešerihija-koli bakterijama.
