Đakonije na trpezi – najveći izazov
Imao sam velikih problema kad bih otišao kući u Podgoricu, a mama i baba me dočekale s kojekakvim đakonijama. Nisam znao kako da ih odbijem a da ih ne uvredim, tim pre što su se trudile da mi ugode. Ali s vremenom su i one uvidele da je bolje po mene da mi pripremaju obroke koji ne goje. Živ sam čovek, podrazumeva se da sebi ponekad dam oduška i pojedem nešto “zabranjeno”. Ipak, to su retko dešava. Toliko sam se istrenirao da ću, ako ogladnim dok sam van kuće, radije kupiti neko voće nego sendvič s majonezom.
Na greškama se uči
Moj posao podrazumeva nastupe u večernjim satima, česta putovanja, neredovan san… To je otežavajuća okolnost, ali trudim se da se pridržavam propisanog načina ishrane. Ne dopada mi se pomisao na čoveka kakav sam bio i čvrsto sam rešio da se ne vraćam na staro, da ne pričam da sam zbog prekomerne težine bio na ivici da izgubim i sebe, i posao, i prijatelje… Na greškama se uči!
