Ukus domaćeg
Moja ishrana u velikoj meri zavisi od toga gde se nalazim. Ovde jedem hleb i peciva, a u Americi ne, jer tamo ne postoje pekare na kakve smo mi navikli. Dok sam u Srbiji, najčešće jedem naša kuvana jela, koja spremaju moja ili Nikolina mama, a nekad se i ja oprobam kao kuvarica.
Doduše, i u Americi sve češće kuvam, jer mi je važno da znam koje se namirnice nalaze u tanjiru. Kod njih je toliko genetski modifikovane hrane, da čovek mora dobro paziti gde i šta kupuje.
U Kaliforniji se mnogo više vodi računa o zdravom životu nego u Njujorku.
Bez obzira na to da li sam u Americi ili ovde, jedem veoma mnogo voća. Zbog čestih promena vremenskih zona, moj organizam je odavno zaboravio na neki svoj red, pa mi je sasvim svejedno da li ručam u dva, u podne ili u sedam. Nadam se da ću jednog dana imati preciznu satnicu, ali sve dok budem živela na dva kontinenta, to će biti neizvodljivo.
