Bokvica raste svuda oko nas, a o njoj se malo zna. Na primer, da postoje dve vrste, polno različite.
Muška uskolisna (Plantago lanceolata) je trajna biljka sa prizemnim, uskim, golim listovima. Zbog izgleda je zovu i konjska rebra, mala bokvica, žilovlak, končula, trputac. Na vrhu biljke nalazi se cvetna klas zeleno-smeđe boje. Lekoviti deo je koren, listovi pre cvetanja, a seme posle sazrevanja. Iako se smatra da su obe bokvice izuzetno delotvorne, pojedini stručnjaci daju prednost muškoj. Sastojci u njoj pomažu kod oboljenja disajnih organa. Izuzetan su prirodni lek za plućnu astmu, upalu alveola, kod kašlja, čak i tuberkuloze. Posebno je pogodna za decu jer joj je sok ukusan, naročito kada se zasladi medom. Čaj od listova se pije što je moguće topliji.
Sveže zgnječeno lišće koristi se kao oblog na mestu uboda insekata ili ujeda zmije, odnosno rana koje teško zarastaju. Sok od svežeg lišća nanosi se na ranu, zaustavlja krvarenje i ubrzava zarastanje, sprečava upalu i smiruje bol. Takođe, oblog od listova hladi i odmara noge nakon većih napora.
Ženska širokolisna (Plantago major) takođe je trajna biljka, ali sa listovima u obliku rozete. Jajolikog su oblika, dok je cvetna stabljika uspravna i okrugla sa duguljastim cvetnim klasom na vrhu. U narodu je poznata i kao paskavica, pitoma i velika bokvica, široki trpunac. Za lečenje se najviše koriste listovi, beru se sve dok biljka cveta i suše u tankim slojevima na hladnom i provetrenom mestu, a koren se vadi cele godine. Biljka je delotvorna kod lečenja rana i čireva, jer sprečava upale. Koristi se i kao lek protiv kašlja, a pomaže i kod bolesti bešike, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Bokvica se često spominje u tradicionalnoj medicini kao sredstvo za lečenje hemoroida, kožnih oboljenja, zaustavljanje krvarenja, suzbijanje vaginalnih infekcija. Posebno je odličan prirodni lek za vidanje rana jer podstiče regeneraciju tkiva pa samim tim i zarastanje. Izmrvljeni listovi bokvice mogu pomoći u lečenju otvorenih rana izazvanih trombozom. Zatim, za lečenje pčelinjih uboda i uboda drugih insekata.
Pošto ima moć da ublaži upalne procese na koži nekada se bokvica često upotrebljavala i za lečenje akni.
Listovi bokvice sadrže tanine koji mogu ublažiti preterano menstrualno krvarenje. Iz istog razloga pomažu u lečenju hemoroida.
Ova biljka ima visok sadržaj sluzi pa blagotvorno deluje na želudac i creva, zato treba znati da se od njenih svežih mladih listova može napraviti veoma ukusna salata koja uz to sadrži vitamin C i provitamin A.
Od sveže zgnječenog lišća i soka koji se dobija pravi se oblog za iste bolesti kod kojih pomaže i muška bokvica. Svaku ranu ili posekotinu, koja se iznenada dogodi prilikom boravka u prirodi, uspešno može da zaceli. Nosite u džepu preventivno komad čiste gaze i ukoliko se tako nešto dogodi, na ozledu stavite izgnječenu bokvicu ili sok, a onda prekrijte gazom. Pomaže i kod ujeda komaraca i drugih insekata, narodni lekari savetuju da se na to mesto stavi izgnječen list, a zatim utrlja tako da koža od soka blago pozeleni. Svrab će nestati za minut do dva, a otok do sutra. Isto se odnosi i na svrab i ozledu od mačijih kandži.
Osim muške i ženske bokvice, koje imaju najviše lekovitih svojstava, postoji još 20-ak vrsta. Mogu da se uberu i bez straha koriste, jer nisu otrovne ni štetne. Iz vremena ratova i gladnih godina ostalo je upamćeno da su služile kao hrana, po ukusu su se posebno izdvajali mladi listovi velike ženske bokvice. Sve vrste ove biljke sadrže heterozide, aukubozide i enzime invertaze, emulzine, tirozinaze i koagulaze. U listovima ima oko četiri odsto tanina, pektina, limunove kiseline, vitamina C, saponizida i fitoncida. Seme sadrži sluz, masno ulje, belančevine i šećer. Jela od bokvice blagotvorno deluju kod čira na dvanaestopalačnom crevu, gastritisa, regulišu hemoglobin, poboljšavaju apetit, ali i raspoloženje. Protiv nesanice je najbolje popiti šoljicu čaja ujutru, na prazan želudac, jednu do dve preko dana i pre spavanja.
ZELENI SOK
Sok od bokvice priprema se tako što se dobro izgnječi 200 g lista bokvice sa po 100 g koprive (Urtica dionica), maslačka (Taraxacum officinale) i stolisnika (Achillea millefolium).
Sadržaj se istisne kroz čistu lanenu krpu, procedi i zatim prokuva uz skidanje pene, koja se skuplja na površini. Dodaju se dve velike kašike meda, pa se sadržaj ponovo kuva, dok se ne zgusne. Kada se ohladi, sipa se u flaše, a da se ne bi pokvario, u svaku bocu doda se čašica rakije. Pre upotrebe pomeša se sa toplom vodom, u odnosu pola-pola.
BILJNI ELIKSIR
Osobama koje imaju čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu preporučuje se eliksir od bokvice. Priprema se tako što se na mašini za meso ili u blenderu samelje 500 g svežih i dobro opranih listova bokvice. Samlevene listove i sok pomešajte sa kilogramom meda i 50 g usitnjene smole propolisa. Sadržaj se dobro promeša i ostavi da stoji tri dana, povremeno se meša drvenom ili plastičnom kašikom. Nakon tri dana, eliksir se uzima tri puta na dan po jedna kašičica (isključivo drvena ili plastična da bi se izbegla oksidacija), desetak minuta pre obroka. Preporučuje se kod bolesti disajnih organa, bronhitisa i upale pluća. Od velike je koristi i pušačima.
Pored eliksira, svakodnevno bi trebalo popiti ujutru i uveče šolju čaja, koji se priprema od 100 g kantariona (Hypericum perforatum) i po 50 grama iđirota (Acorus clamus) i slatkog korena (Glychirrhyza glabra). Biljke se pomešaju, a zatim uzmu dve kašičice i preliju sa 2,5 dl vrele vode. Ostavi se da odstoji pola sata, a zatim procedi i pije u malim gutljajima, pre jela ujutru i pre spavanja uveče. Dok se uzima lek, trebalo bi da se izbegava alkohol, prevreli sirevi, čokolada, izlaganje suncu ili odlazak u solarijum.
Izvor: kodren.com
