Prepoznatljivo lice sa malih ekrana Boris Bizetić rođen je u Beogradu 1950. godine. Umetnik raskošnog talenta koji mu je omogućio veoma dugu i plodnu karijeru. Retka multimedijalna ličnost svoga vremena. Veliki deo svoje karijere posvetio je svojoj pop-folk grupi “Rokeri s Moravu” čija su izdanja prodata u 4.000.000 primeraka. O tim tiražima današnji izvođači mogu samo da sanjaju. Rokeri su diskografski – najtiražniji i estradno – najposećeniji srpski ansambl iz bivše Jugoslavije.
Početkom ’90.-ih, Boris Bizetić počinje svoj rad na televiziji, kao scenarista, režiser i glumac u humorističkim šou programima, kojima stiče novu publiku i popularnost. Taj period njegove karijere obeležava čuveni “BB show”. Proteklih godina, objavio je 5 knjiga poezije, komponovao muziku za 12 igranih filmova, 8 televizijskih serija, pisao kolumne za 6 novina i časopisa i vodio 9 autorskih radio-serijala.
U proteklih 40 godina karijere, osim nekoliko stotina pesama koje je napisao za sebe (kant-autorska izdanja) i svoj ansambl Rokeri s Moravu (20 albuma), Boris Bizetić je, kao autor, sarađivao i sa preko trideset izvođača zabavne (pop) i narodne (folk) muzike. Neka od najznačajnijih imena su: Miki Jevremović, Đorđe Marjanović, Radmila Karaklaić, Dragan Stojnić, Olivera Katarina, Anica Zubović, Ljiljana Petrović, Ivan Bekjarev, Lane Gutović, Silvana Armenulić, Hanka Paldum, Mira Barjaktarević, ansambl “Tamburica 5”, Mira Beširević, Vera Matović, Boban Zdravković, Rade Vučković, Miša Marković, Rale Ćajić, Halid Muslimović, Ajnur i Muhamed Serbezovski, Zorica Marković, Izvorinka Milošević, Maja Nikolić…
Boris je pristao da nam otkrije male tajne svoje kuhinje.
Da li rado kuvate, kako se snalazite u kuhinji?
“Hranu, u smislu ishrane uže porodice, pripremam često i sa ushićenjem. Prosto se otimam – da ja obavim tu pipavu delatnost. Starije generacije su obaveštene o mojoj veštini spravljanja pita (sa zeljem, mesom, sirom, višnjama, jagodama…) jer sam rado o tome govorio za ondašnje novine. Čak sam dva puta, ovo svoje umeće, demonstrirao u tv emisijama gastronomskog karaktera! Posle toga su mi se obraćale razne gospođe i bake, da im i usmeno potvrdim svoj proces spravljanja pita. To su mi bili dragi trenuci”.
Imate li omiljeno jelo iz detinjstva, a koje volite sada?
“Punjene paprike, pasulj ‘sa ništa’ ili ‘sa rebarca suva’, musaka (od krompira ili pečenih paprika), sarma ‘klasiko’ ili od zelja i gulaš. Od tečnosti – juneća supa sa rezancima i razne čorbe. Pamtim da sam u detinjstvu voleo “bečku šniclu” sa krompir-pireom i graškom. Ta emotivna privrženost – drži me i danas”.
Gde volite da ručate u gradu sa porodicom ili prijateljima?
“Pošto nemam prijatelje (osim jednog preostalog koji me stalno zivka na dvorišni roštilj), ostaje mi porodica sa kojom uživam u “kućnoj klopi” u majstorskom izdanju moje žene Magdalene, (ona ne voli kafanu)! Ali, kad je u pitanju roštilj, onda smo svi spremni da pohrlimo u pravcu mirisa dobrih ćevapa”.
Vaš omiljeni restoran?
“Restoran ‘Sinđelić’ je prava gastro-adresa. Tu sam, u više navrata, proslavljao godišnjice i rođendane. Restoran ‘Sinđelić’ ima odličnu atmosferu. Stolovi su razmaknuti, pa niko nikome ne sedi ‘za vratom’. Uz to, iz zvučnika dopire instrumentalna muzika koja sprečava da čujete kako “komšija “mljacka!” Pored “Sinđelića” rado posećujem i kafanu “Proleće”, tamo je usluga brza i kelneri su prijateljski raspoloženi. U kafani “Proleće” su nas navikli na ćevapčiće čiji nam ukus odgovara a kvalitet im je standarno dobar”.
Recept, preporuka za naše čitaoce, neko jelo, salata, savet?
“Pre dvadesetak godina, moj poznanik, u to vreme – muzički urednik radio stanice “Studio B”, napisao mi je recept za jelo u kojem nadmeno preovladava kupus. Od tada, taj “Kupus ala Falstaf” (a Falstaf je nadimak čoveka kojeg sam pomenuo), spremam s vremena na vreme, a sadržaj mu je – i način kako ga kuvam je sledeći: glavicu kupusa isečem na osam delova i košarkaški zabacim u poveći lonac; između tih kriški, zaglavim polutke paradajza i komadiće naseckane sveže paprike; ako imam pare, kupim po pola kile svinjske i juneće krtine, koje masakriram na sitne delove – veličine upaljača (ili domine); to lepo rasporedim preko predhodno zaglavljenog povrća, dodam nastrugani crni luk (poveća glavica), zalijem zejtinom (od oka) i nalijem vrućom vodom, tako da dotična voda prelazi (jedno – dva prsta) pomenuti “gužvanjac”. Sve to kuvam (na tihoj vatrici) jedno – dva sata. Onda dodam dve kašike začina iz kesice i eventualno – zapršku. Lično – volim bistru varijantu. Što se tiče snalaženja u kuhinji, tu sam car! Znam gde šta stoji, a s obzirom da sam ja, već godinama, glavni snabdevač namirnicama, kad prošpijuniram da nešto fali, zapišem tu informaciju na sutrašnji spisak kupovine, tako da niko ne može da me optuži da nisam u toku!”
“Pile na kraljevski način, to je omiljeno porodično jelo koje sprema moja žena, a umemo da ga smažemo! Skuva se pileće meso (potom se očisti od kožica i kostiju), za to vreme se skuva pirinač a paralelno se kuva sos (izdinstani šampinjoni, može i kiseli – iz tegle, konzervirani paradajz-pelati, presovani beli luk – dva tri čena, pet listića lorbera i nekoliko kašika začina). Ko voli, u ovaj sos sipa i crno vino (jedna čaša). U posudu za đuveč, sipati malo zejtina, preko toga rasporediti sav pirinač, sipati sav sos, u sve to utisnuti komade očišćene piletine, preko toga naređati pločice blagog kačkavalja na taj način što će između njih ostati mali razmaci. Staviti u zagrejanu rernu i peći 45 minuta.”
Autor: Dejan Ajduković, Life Content
Foto: borisbizetic.com, restoransindjelic.rs
