Gastro-navike nakon tridesete
Do tridesete sam mogao da jedem sve što bih poželeo, bez bojazni da će to uticati na moju figuru. Bilo bi idealno da imam metabolizam koji bi mi takav odnos prema hrani omogućio i sada, ali ga nemam.
Celog života bavio sam se sportom, pa sam uvek jeo malo više nego što bih to činio da nisam bio fizički aktivan. U trenutku kad sam shvatio da se lako mogu udebljati, počeo sam da menjam gastro-navike.
Rukovodio sam se stručnim tekstovima koje sam čitao i iskustvima ljudi koje poznajem, a onda sam u hodu pravio korekcije.
Nova pravila ishrane
Prvi korak je bilo smanjivanje količine ugljenih hidrata i njihovo nemešanje s proteinima. Kad bih jeo proteine, izbegavao sam testenine, hleb, krompir… Kažu da je kombinovanje proteina i ugljenih hidrata najgore, te da je bolje pojesti duplu porciju mesa nego mnogo manju ali kombinovanu, npr. s kromprom, što je na ovim prostorima uobičajeno.
Tri puta sam bio na dijeti koju je kreirao Klinički centar iz Ljubljane. Svaki dan možeš pojesti odrezak, ali uz njega smeš jesti samo salatu, a kad poželiš voće – tog dana samo njega možeš imati u jelovniku. Ishrana je bazira na meso i na puno povrća. Subota je dan kada su mi dozvoljene stvari koje sam, tokom sedmice, sam sebi zabranio, poput slatkiša.
Glupost je misliti da čovek za dve nedelje, koliko ta dijeta traje, može znatno smršati. Izgubićete dva-tri kilograma, ali suština i nije u tome već je važno da usvojiš nova pravila ishrane, koja ćeš i kasnije poštovati.
Problem s težinom nikada nisam ni imao, a oscilacije nikada nisu bile veće od pet-šest kilograma. Međutim, kad sam jednom prošao tu dijetu, shvatio sam gde grešim i – nastavio da se hranim prema njenim pravilima, samo u modifikovanoj verziji.
