Uprkos priči o tome da je bolje, sirovo mleko pruža malo hranljivih prednosti u odnosu na pasterizovano mleko. Sadrži nešto veću količinu tiamina i vitamina B12 i C, ali u svakom slučaju nije osnovni izvor ovih hranljivih materija (koje se velikoj količini mogu dobiti iz mesa, živine, morskih plodova, integralnih žitarica, voća i povrća). Istina je da pasterizacija ubija neke od enzima koji se prirodno nalaze u mleku, ali prirodne želudačne kiseline verovatno bi ih deaktivirale tokom varenja. Osim toga, ti enzimi ni u čemu ne doprinose poboljšanju zdravlja ili boljem varenju mleka, kaže dr Robert Tauks iz Nacionalnog centra za istraživanje novih i zoonotskih infektivnih bolesti.
Pristalice kažu da sirovo mleko sadrži više zdravih bakterija, ali se isto tako povećava rizik od unosa onih veoma opasnih. Ne postoji siguran način da se razlikuje zaraženo od nezaraženog mleka (po izgledu, mirisu ili ukusu). Pasterizovano mleko je, ipak, bilo zagrejano do temperatura koje uklanjaju opasne bakterije kao što su kampilobakterija, ešerihija koli, listerija, salmonela. Šanse da se nakon ispijanja sirovog mleka razbolite veće su 150 puta nego da se to dogodi nakon ispijanja pasterizovanog mleka – trudnicama, osobama sa oslabljenim imunitetom, deci ili tinejdžerima šanse su još veće. Što se tiče sireva od sirovog mleka: ako su ostavljeni da zru barem 60 dana, obično su sigurni za zdravlje.
