Nekada je tzv. drobljeno mleko bivalo obavezno na vikend meniju za doručak ili večeru. Danas se može reći da se ovog obroka/jela retko ko od nas seća, a još ređe ga priprema. Zašto je to tako?
Možda nam je samo vremenom dosadilo, a možda je razlog nešto drugo? Ukus mleka odavno nije prepoznatljiv kao mleko, ukus hleba još teže. Otuda se logično i nameće pretpostavka da drobljeno mleko nije ukusno kao što bi trebalo biti.
Zašto ga onda pripremati, uopšte? Naravno da je lakše stari hleb upotrebiti kroz prženice, poparu ili picu od hleba, nego udrobiti u mleko i dobiti bućkuriš. Ali, to nije opravdanje da mnogima omiljenu “kašicu” iz detinjstva zaboravimo.
Setite se drobljenog mleka kada naletite na domaće mleko i umesite hleb. A, za ukuse ne brinite, oni će prepoznati vas.
