Hronobiologija se bavi fenomenom kako ljudski organizam funkcioniše u različitim delovima dana, kada pojedinu vrstu hrane telo najbolje može da iskoristi, te u koje vreme se nepoželjni elementi skladište.
U jutarnjim časovima luči se hormon kortizol, koji nas razbuđuje, dok njegova koncentracija pada u večernjim satima kada počinju nesvesni fiziološki procesi regeneracije. Ćelije su uveče “umorne”, tada počinje da se luči hormon sna, pa telu najviše odgovara hrana sa “brzim” šećerima. Namirnice koje pojedemo u toku noći pretvaraju se u masnoće.
Tri obroka dnevno
Nepravilna ishrana, preskakanje glavnih obroka i međuobroci “industrijske” hrane, često prepune šećera koji je glavni katalizator lučenja insulina, glavni su “krivci” za višak kilograma i narušeno zdravlje. Između tri glavna obroka trebalo bi da izbegavate bilo kakve grickalice, gazirane sokove.
Čak 70 odsto dnevnih potreba treba uneti za doručak. Nije neophodno da se potpuno odreknete omiljene hrane, ali visoko kaloričan obrok mora da bude doručak. Pojedite doručak do 11 sati kako biste ispoštovali biološki ritam tela.
Slobodno napunite tanjir pecivom, jajima, šunkom i džemom, tačnije, možete da unesete sve vrste ugljenih hidrata jer je organizmu za početak napornog dana neophodna velika količina energije. U jutarnjim satima telo najlakše topi masne naslage i ako preskočite doručak, telo će to protumačiti kao signal za uzbunu, pa će zbog gladi čuvati masti, umesto da ih topi.
Ručajte oko 14 sati. Unesite najviše belančevina jer se one sporije vare i duže ćete biti siti. Znači, za ručak hronobiolozi preporučuju meso, mleko i mlečne prerađevine, i naravno – dosta povrća!
Večerajte pre 20 sati, pre svega, belančevine (najbolje ribu) i povrće, nikako nemojte da kombinujte ugljene hidrate i belančevine. Kombinacija ove dve vrste namirnica (na primer, krompira i mesa) opterećuje želudac, pa on “radi” do jutra, umesto da se noću odmara.
Naučno objašnjenje
Pankreas luči insulin svaki put dok jedemo. Insulin “gura” hranu iz krvi u ćelije, a svaki višak hrane taloži kao rezervu masti. U međuvremenu, ako između obroka ne unosimo hranu, organizam počinje da topi masne naslage, jer se insulin nije aktivirao.
Ukoliko napravimo grešku i popodne presedimo ispred televizora uz grickalice i čašu gaziranog soka, insulin će se aktivirati i početi da taloži višak hrane u masne ćelije.
Prema tome, nije neophodno da se odričemo hrane kako bismo smršali i bili zdraviji, već je dovoljno da osluškujemo sopstveni organizam i funkcionišemo u skladu sa njim, a ne protiv njega.
Autor: Life Content
