Mladi pevač Davor Jovanović, rođen je 1988. godine u Kladovu gde je završio osnovnu i srednju školu. Još kao osnovac počinje da svira harmoniku, a kasnije harmoniku zamenjuje gitarom, dok se folklorom bavio sve do svoje četrnaeste godine posle čega se potpuno posvećuje pevanju, koje mu kasnije postaje i zanimanje. Nakon završene srednje škole odlazi u Beograd na školovanje. Završio je Višu elektrotehničku školu i diplomirao je ocenom deset na predmetu Muzička produkcija. Publika ga je upoznala kao takmičara prve sezone “Prvog glasa Srbije”, a kasnije i kao zasluženog pobednika ovog takmičenja. Nedavno se zajedno sa koleginicom, pobednicim druge sezone “Prvog glasa Srbije”, Mirnom Radulović, pojavio na “Grandovom festivalu” sa numerom “Slatka obmana” i zauzeli su 6. mesto. Ovaj mladi pevač prodornog glasa retko sprema hranu, ali ima svoju taličnu kecelju uz pomoć koje, u kuhinji, pravi čaroliju.
Da li voliš da kuvaš i kako se snalaziš u kuhinji?
Klopu spremam retko, jer ne znam kako sve da postignem zbog silnih obaveza oko studija i sastanaka i proba, ali kada to radim, radim sa uzivanjem, stvarno. Nisam preiskusan u kuhinji, ali se snalazim sa svojim “instrumentima” :) Imam kecelju iz emisije “Dođi na večeru” u kojoj sam učestvovao, pa kad to obučem, sve može!
Koja hrana te podseća na detinjstvo i da li si kao mali bio izbirljiv?
Ja sam kao mali bio opsednut satarašem i paradajzom uopšte. To je namirnica koju bih svaki dan mogao da jedem, a sataraš uz malo sira mi je omiljeno domace jelo, kao i paradajz supa. To sam kao mali jeo do te mere da sam jednom dobio čak i upalu pljuvačnih žlezda. Kao mali sam jeo skoro sve.
Omiljeni restorani u rodnom gradu?
U rodni grad i ne idem više tako često, ali kad odem, uglavnom odlazim na kafu sa drugarima, jer ne daj Bože da jedem negde drugde, a da maminu kuhinju zaobiđem. Tako da ja kad sednem kod mame u trpezariju, kao da sam u restoranu.
Kad si u inostranstvu, u koje restorane ideš i šta jedeš?
Uglavnom, kada sam u inostranstvu, jedem brzu hranu jer smo uvek u pokretu. Tipa neki Subway sendvič ili KFC,a kad imamo dovoljno vremena, volim uvek da probam specijalitete kuće. Jednom, pamtim da sam jeo Bečku šniclu u Beču, tolika je bila da nisam mogao da je pojedem, a mogu da pojedem Boga mi mnogo. :) Služili su i pivo naravno, pa sam se možda s njim zasitio.
Da li vodiš računa o ishrani?
Vodim onda kada mi zbog pada imuniteta ili nečeg sličnog lekari kažu da obratim pažnju na to. Jednostavno, živim takvim tempom života, i nemam nekih uslova da kod kuće pipremam sebi hranu jer živim kao podstanar, ali trudim se da jedem puno voća i unosim proteine svakodnevno.
Omiljena kuhinja
Omiljena mi je domaća – nacionalna kuhinja. Uvek sam za dobru teleću čorbu, dobar juneći gulaš, dobru sarmu. Takođe volim kada je hrana pikantna, ne previše ljuta jer volim da uživam u ukusima, tako recimo kombinujem sarmu sa ruzmarinom, gulaš sa karijem, piletinu sa đumbirom..
Slani ili slatki specijaliteti
Slatki naravno. Da sam ja mogao da biram, ja bih verovatno bio jedan od onih koji gustiraju nove čokaladne ukuse i ocenjuju ih. Zaista uživam u svim oblicima čokolade i moram da vam kažem da sam otkrio novu omiljenu pralinu iz “Galerije čokolade”, koja se pravi od crne čokolade, punjena šljivom i cimetom.
Omiljeni recept za kraj
Evo jednog recepta za čokoladni kolač koji ce vam ulepšati svaki tmuran dan:
Čokoladni trenutak
– Čokolada 0,5kg
– 5 jaja
– Brašno 120g
– Šećer 100g
– Puter 120g
– Sladoled od vanile 0,5kg
Priprema: Otipiti čokoladu na pari uz mešanje žicom, dodavati (redom) jaja, puter, šećer, brašno. Paziti da se ne stvore grudvice. Gotovu masu izliti u kalup (modlice) i peci 7 minuta na 200C.
Prijatno!
Autor: Jasmina Jovičić, Life Content
Foto: Promo
