Put kafe bio je dug i trnovit. A prvi koji su otkrili njene stimulativne efekte pre više od 3000 godina bili su stari Etiopljani, koji su uživali u grickanju celog zrna
Ona je zalutala u sve krajeve sveta. U mnogima od njih postala je omiljena, posebno prva jutarnja, ili ona posle ručka. Put kafe bio je dug i trnovit. A prvi koji su otkrili njene stimulativne efekte pre više od 3000 godina bili su stari Etiopljani, koji su uživali u grickanju celog zrna. Njeno putovanje se potom nastavilo po Bliskom istoku, da bi konačno stigla u Evropu u 16. veku poznatija kao „Arapsko vino“, koje je čak bilo proglašeno i „đavolskim napitkom“ od strane Rimokatoličke crkve.
Međutim, isti taj napitak imao je toliko neodoljiv efekat, da je ubrzo prestao da predstavlja bilo kakvu opasnost. Uspeh koji je kafa ostvarila krajem 16. i početkom 17. veka po Evropi bio je neverovatan, da je čak postala isto tako popularna kao vino u Francuskoj ili čaj u Engleskoj. Prva kafedžijnica (botegga del caffè) u Italiji otvorena je 1654 godine, kao uslužni objekat gde se pre svega služila samo kafa.
Popularnost kafe danas je očigledna. Složićemo se da bez ovog aromatilčnog napitka većina ljudi ni ne počinje svoj dan. Kod nas poznata kao turska, crna ili domaća, kafa je jedna od onih stvari koja se jednostavno voli. Ona je ritual koji zbližava ljude, jer zapravo kafa se i pije u društvu. U našim krajevima, nema tog domaćina koji vas neće poslužiti prvo kafom i rakijom za dobrodošlicu ili rastanak. Međutim, svaki narod ima svoj ritual kada je u pitanju kafa, od pečenja, pripreme, pa sve do ispijanja kafe. A oni koji važe za velike poznavaoce i njene ljubitelje, jesu upravo Italijani.
Istinska pažnja i ljubav prema ovom napitku, stavili su vrstu kafe poznatiju kao espresso, na vrh pijedastala. Italijani kao poznati hedonisti i poznavaoci lepog, uspeli su da razviju do samog savršenstva kulturu pripreme i ispijanja espresso kafe. Receptura i znanje kada je u pitanju njena priprema, vremenom je postala privilegija određenih ljudi, dok se male tajne velikih majstora ljubomorno čuvaju. Mnoge knjige i naučni radovi su napisani o kafi, a ozbiljnost svega toga jeste i poznati Internacionalni Institut kafe (l’Istituto Internazionale Assaggiatori Caffè IIAC), osnovan 1993 gidine u Breši, koji organizuje profesionalne kurseve, kao što su espresso degustator, espresso specijalista za pripremu kafe ili espresso specijalista za pečenje kafe.
Predsednik ovog Instituta, Luiđi Odelo objašnjava da za 20 godina njihovog postojanja, je formirano više više od 8000 profesionalaca, koji dolaze iz 40 različitih zemalja, dodajući da pored toga što su jedina organizacija na svetu za degustaciju kafe, njihova filozofija se bazira na prepoznavanju kvaliteta kafe koji zadovoljava različite kriterijume. Svaki korak u proizvodnji kafe veoma je važan, od branja na plantažama pa do serviranja kafe gostima.
Iako je reč „espresso“ proslavljena u svetu, kod običnog naroda u Italiji ona je verovali ili ne, slabo u upotrebi, a u nekim ruralnim krajevima čak i nepoznata. Dakle, ako se zateknete u Italiji, dovoljno je reći „un caffè“ (jednu kafu) i pred vama će se naći šoljica kratke espresso kafe. Ako pak izgovorite „ un caffè macchiato“ tj. makijato, dobićete isto tako espresso kafu sa malo penušavog mleka, a ako želite „un caffè lungo“, tj. dugački espresso, dobićete malo više kafe, sa mlekom ili bez, u zavisnosti od afiniteta. Pored više od 30 varijetata ove kafe ( caffè macchiato, caffè d’orzo, caffè napolitano, caffè coretto, caffè marochino, i mnogi drugi), zanimljivo je da ni u jednom italijanskom kafiću ili restoranu nećete naći instant kafu, kao što je recimo Nescaffe.
Italijani takođe važe za naciju koja strogo poštuje određena pravila kada je u pitanju kultura konzumiranja jela i pića. Drugačije rečeno, sve u svoje vreme i na svom mestu. U tratoriji ili restoranu, kafa se pije isključivo posle ručka ili večere. Vreme ručka i večere su isto tako precizno određeni satnicom. Pravilo je da se na ovakvim mestima ne naručuje samo kafa ili recimo samo neko alkoholno piće. Tu se dolazi isključivo radi jela. A posle jela se pije kratki espresso ili makijato. Ako kojim slučajem želite kapućino (cappuccino) posle svog obroka, nećete ga dobiti, ali ne iz razloga što ga neprave, već zato što se on ne pije posle jela.
Mesta u kojima se pije samo kafa jesu takozvani barovi, što bi kod nas bila neka vrsta kafića. Za razliku na one na koje smo navikli, u italijanskim barovima se uz jutarnju kafu i doručkuje, a u ponudi su uvek slatki kroasani, poznatiji kao brioš ili korneto.
Poznato je da se espresso kafa pije „na brzinu“, tako da kada je reč o načinu ispijanja ove kafe, užitak jeste upravo kafa na eks i isključivo za šankom. Italijanski bonton nalaže da se espreso kafa pije iz dva gutlja. Dok eksperti govore da se on pije na brzinu iz razloga što se samo tako u potpunosti može osetiti njegov ukus. A ako ukus i način na koji je kafa pripremljena ne zadovolji klijenta, prosečan Italijan nikada se više neće vratiti u bar gde kafa nije po njegovoj meri.
Iako je jutarnja kafa u baru običaj kojim su italijani vrlo privrženi, statistike govore ipak drugačije. Prema podacima Internacionalnog opservatorijuma za hranu i piće (Osservatorio Internazionale food e beverage OIFB), 29% italijana pije kafu isključivo kod kuće, dok 58% njih je pije i kod kuće i u baru, a manji procenat njih bira bar kao omiljeno mesto za konzumiranje kafe.
A omiljeni barovi jesu upravo oni u kojima se pije savršen espresso. U svakom slučaju, po ukusu ili ne, espresso kafa kao jedan od simbola made in Italy, danas je i simbol životnog stila savremenog čoveka koji u moru obaveza grabi trenutke, za uživanje u malim stvarima. Što bi Italijani rekli, „na brzinu“!
Izvor: novosti.rs
