Mezoterapija i novi režim ishrane
Moj problem nije bio “šta jedem”, već “koliko jedem”. Nikad nisam pila alkohol, gazirana pića, kafu i sokove. Kad je došao trenutak da se pozabavim svojom figurom, prvo sam krenula na mezoterapiju kod Ioane Batsialou.
Ona mi je dala spisak dozvoljenih i zabranjenih namirnica tokom tretmana, s napomenom da ga se moram striktno pridržavati. Živela sam od zelenog povrća, ribe, teletine, ćuretine, piletine (sve pečeno na grilu ili kuvano na pari), a na hleb i slatkiše morala sam potpuno zaboraviti.
Naravno, takva ishrana nije mi pričinjavala zadovoljstvo, ali je bila delotvorna. Zahvaljujući takvom režimu ishrane i mezoterapijama, pre odlaska u Survivor imala sam telo kao nekad. Dok sam bila na Filipinima, nestale su i masne naslage na stomaku i bokovima, koje se najteže skidaju.
Meni je boravak u uslovima toliko drugačijim od onih na koje smo navikli zaista prijao. Tad sam shvatila da nije čudo što isposnici vrlo malo jedu. Hrana, u suštini, nije otrov samo za telo već i za mozak. Kad sebi kažeš “nisam gladna, preživeću” – daješ sasvim drugi tok svojim mislima.
Volim svoje obline
Uvek sam govorila da ih volim, jer sam morala naći način da se dobro osećam u svom telu. Mrzeti sebe onakvog kakav jesi – ne vodi nikud osim u depresiju. Nisam sebi bila ružna ni kad sam imala mnogo više kilograma nego danas, a da su tako mislili i mnogi drugi – govori činjenica što mnogo mojih obožavalaca smatra da treba da se vratim na tu kilažu. Volim svoje telo – kakvo god da je, uvek ga gledam istim očima.
Zato mi je bilo čudno kad su mi ljudi, posle Survivora, govorili da me jedva prepoznaju. Jednostavno, nisam imala utisak da sam drugačija.