Namirnice koje koristimo u ishrani vrlo lako bismo mogli sortirati i svesti na sledeću podelu – proteini, ugljeni hidrati, voće, masti, povrće, mlečni proizvodi.
Uproteine se svrstavaju meso, jaja, sir, riba, živina, soja. Preporučljivo je kombinovati ih s povrćem ali se zato savetuje maksimalno izbegavanje u kombinaciji s ugljenim hidratima.
Pirinač, testenina, hleb, krompir, peciva, pogače, kolači spadaju u grupu ugljenih hidrata i mogu se unositi povremeno ili sat-dva nakon jela. Nikada ih nemojte kombinovati s proteinima, a dozvoljena je upotreba uz povrće.
Voće (jabuke, banane, grožđe, ananas i npr. kandirano voće) može se unositi u organizam i do tri puta dnevno, ali uvek na prazan stomak tj. kao zamena obroku.
Upotreba masti dozvoljena je u kombinaciji s proteinima i ugljenim hidratima. Preporučuje se puter od kikirikija ili semenki bundeve, kokosovo i maslinovo ulje, kao i mast. Međutim, treba izbegavati komercijalna ulja za kuhinjsku upotrebu i margarin.
Povrće – krastavac, paradajz, brokoli, tikvice, paprika, luk, karfiol, grašak mogu se unositi svakodnevno i kao samostalni obrok. Mada je dozvoljena upotreba sa proteinima i ugljenim hidratima.
Osnovne namirnice poput krompira, zelenog i crvenog povrća treba uvrstiti u svakodnevnu ishranu. A, mahunarke, pasulj, grašak i boraniju konzumirati 2-3 puta nedeljno; soju u komadićima ili popularne (mada ne nužno i zdrave) sojine šnicle treba konzumirati do dva puta nedeljno. Voće (osim limuna) treba koristiti često tj. svakodnevno. Biljni čajevi su preporučljivi u ishrani ali treba biti oprezan sa korišćenjem šipka i sleza, za koje se savetuje što ređa konzumacija.
