Hrana je osnovni izvor energije ljudskog organizma, ali ako se namirnice loše kombinuju, može da bude i uzrok mnogih bolesti. Loša ishrana okrivljuje se za pojavu gojaznosti, dijabetesa, ateroskleroze, karcinoma. Srećom, nastanak bolesti može na vreme da se spreči, ako se metabolički procesi u organizmu usklade sa jelovnikom.
Za početak, dan ne treba započinjati šoljicom kafe, već čašom mlake vode ili šoljom prohlađenog biljnog čaja, a u večernjim satima ne bi trebalo da se uzimaju namirnice koje sadrže skrob, kao što su pice, pite, razna testa, sendviči.
– Varenje skroba traje do 11 sati. Ako je neko uneo skrob u 22 časa, u narednih 11 sati imaće problem sa varenjem. Najčešće se dešava da ti ljudi prave još jednu grešku u ishrani – ne doručkuju. Imamo sve više ljudi koji se vrte u ovom začaranom krugu, što kasnije dovodi do brojnih problema i bolesti poput povišenog holesterola i krvnog pritiska, gojaznosti, dijabetesa”, objašnjava dr Ana Gifing, specijalista antiejdž medicine, koja je pre osam godina patentirala program ishrane “Hrono-nutricija dr Gifing“.
Zbog čega je važno da se namirnice biraju u odnosu na doba dana?
– U određeno doba dana luče se određeni enzimi i hormoni u telu koji pomažu da stvaramo energiju. Pravimo kombinatoriku namirnica zato što se hemija hrane razlikuje od namirnice do namirnice, a razlikuje se i način varenja. Ako pogrešno iskombinujemo dve namirnice, varenje će biti kompromitovano.
Na koji način?
– Kada pojedemo samo skrob, on počinje da se vari u ustima, tu ga određeni enzim oblaže i tako dolazi u želudac, gde se skrob ne vari. Dalje odlazi u tanko crevo i proces se nastavlja. Međutim, ukoliko pojedemo skrob sa nekom jakom proteinskom namirnicom, na primer biftek sa hlebom i krompirom, desiće se sledeće: biftek se vari samo u želucu, isključivo u kiseloj sredini, a skrob isključivo u baznoj. Biftek kada dođe u želudac naglo podigne kiselost, a smanjeni pH u želucu razlaže zaštitu kojom je skrob obložen u ustima. Ova polusvarena smesa iz želuca ulazi u tanko crevo, gde bi skrob trebalo da nastavi da se vari, ali ne može, jer je preterana kiselost ušla sa hranom. Polusvaren skrob dolazi u debelo crevo, koje u zidu ima fiziološke džepove ili kripte, u koje se s vremenom lepe toksini. To je jedan od osnovnih uzroka nastanka karcinoma debelog creva.
Kakve greške najčešće pravimo u ishrani?
– Ubedljivo najčešće ponavljana greška je preskakanje obroka. Uglavnom je to doručak, a to je jedan od najvažnijih obroka jer daje puno energije za funkcionisanje. Ukoliko unesemo pravu vrstu namirnica, odlično ćemo funkcionisati i nećemo zablokirati metabolizam. Druga greška je uzimanje voća u jutarnjim satima. Na taj način se unosi brza energija, brzi šećeri, a ta energija vrlo brzo nestaje iz organizma, i ćelije ne mogu da funkcionišu duži vremenski period.
Zbog čega ne treba preskakati doručak?
– Jer će nakon nekog vremena organizam početi da se buni i počeće da čuva masti.
Kada može da se pije kafa?
– Ne treba da se uzima između obroka. Kafa ima određenu aktivnost na insulin, podigne malo njegove vrednosti, pa u momentu kada popijemo kafu prestaje aktivnost enzima koji topi masti. Zbog toga kafu treba piti posle obroka.
Da li su viršle, salame, paštete “zabranjene”?
– Takve namirnice treba izbegavati ili treba napraviti domaće paštete. Kada birate suhomesnate proizvode, uradite test. Uzmite parče salame, stavite na foliju i zamrznite preko noći. Ujutru izvadite. Ako na foliji ne ostane ništa nemojte više da je kupujete, jer nije kvalitetna. Mogu da se uzimaju šunke koje su u komadu ili pečenica.
Ako uvedemo zdravu ishranu, kada će se to odraziti i na metabolizam?
– Već za 24 sata počinje obnavljanje metaboličkih funckija u telu. Nekad se to ustali za dve nedelje, nekada treba i četiri meseca. A u prvih sedam dana svi pacijenti već imaju izuzetno dobre rezultate, koji i subjektivno mogu da se provere.
Koje je optimalno vreme za obroke?
– Preporuke su da doručak bude do 9.30, a ručak između 13 i 15 časova. Između obroka ne treba uzimati grickalice, što je lako postići ako je prethodni obrok bio kvalitetan. Neki slatkiš, voće ili suvo voće može da se pojede između 17 i 18 časova, dok večernji obrok treba da bude dva sata pre spavanja.
Šta bi trebalo da se jede u odnosu na doba dana?
– Najkompleksniji obrok bi trebalo da bude ujutro, i tada može da se jede apsolutno sve: tost i maslac, kifla, jaja sa šunkom ili slaninom. Bitno je pre prvog jutarnjeg obroka popiti ili mlaku vodu, ili prohlađen biljni čaj, ali nikako kafu jer povećava kiselost organizma. Bubrezi u toku noći rade da bi ujturu izbacili urin koji je kiselog karaktera. Da bi svu kiselinu skupili i izbacili bubrezima trebaju minerali, a najbliži su minerali iz kostiju. Zato, što više kiseline unosimo, pre ćemo imati problem sa kostima, osteoporozu ili osteopeniju. Danas već postoje deca sa osteopenijom zato što uzimaju prekisele namirnice: brze šećere, slatka gazirana pića, belo brašno…
Kako napraviti najbolji odabir za ručak i večeru?
– Za ručak treba uzeti ili čisto skrobni obrok, recimo testeninu, ali ne svakog dana, ili kombinaciju povrća sa nekim proteinom. Preporučuje se kuvana hrana, ali ako se jede punjena paprika, na primer, ne treba kombinovati pirinač i mleveno meso. Umesto pirinča može da se doda malo kinoe, ili spelte. Za večeru su najbolje salate, recimo zeleno povrće: tikvica, zelena salata, krastavac, blitva i brokoli. Uz to može i malo proteina, recimo belance. Svi začini su dozvoljeni.
Da li intolerancija na neke namirnice može da utiče metabolizam?
– Intolerancija je tihi ubica, jer ne izaziva burne reakcije kao alergije, tako da se na hroničan način, dugotrajno, stvaraju otpadni produkti i toksini. Oni se skladište na ćelijskom nivou i tako nastaju bolesti.
Koji su simptomi intolerancije?
– Osoba koja pojede namirnicu na koju je intolerantna nema nikakve trenutne simptome, osim ako nije ektremno intolerantna na histamin. Histamina ima u mnogim namirnicama, hrani koja se dugo čuva, koja se podgreva, u suhomesnatim proizvodima. Kada je neko ektremno intolerantan, zapušiće mu se nos, ili će se javiti glavobolja. Osobe koje imaju umerenu ili hroničnu intoleranciju tek sutra će da imaju tegobe, a to mogu da budu česte glavobolje, migrene, neke promene na koži, curenje iz nosa, bolovi u zglobovima ili mišićima.
Koliko puta se ove tegobe povežu sa hranom?
– Gotovo nikada. Sa hranom povezujemo samo neke burne reakcije i mučninu, ili se pak povezuje pogrešno. Često se dešava da osoba jede lošu kombinaciju namirnica i sticajem okolnosti taj obrok sadrži i krastavac. Kada se desi nadimanje zbog loše kombinacije, osobi se vraća ukus i miris krastavca, pa povezuje da mu on ne prija. Zapravo, krastavac je najmanji problem u ishrani. Tako ljudi odbacuju ono što im odgovara, a nastavljaju da jedu lošu kombinaciju i ne shvataju da je ona uzrok tegobam. Dugotrajni problemi u ishrani najčešće vode ka težem zakiseljivanju tela, a jedna od najkiselijih bolesti je karcinom.
Da li namirnice na koje smo intolerantni zauvek moramo da izbacimo iz jelovnika?
– Ne. Neće se ništa dramatično desiti ako, recimo, jednom u 14 dana pojedemo takvu namirnicu. Čistiji organizam će se lakše izboriti ako tako nešto pojedemo, ali ako to radimo svakog dana, sigurno ćemo imati problem.
Izvor: Novosti
Foto: Freedigitalphotos.net/Apolonia
