Sve više ljudi kod nas i u svetu okreće se zdravom načinu ishrane i namirnicama organski uzgajanim, a većina krene tim stopama tek kada se suoči sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. I sve češće se čuje reč makrobiotika, koja više ne zvuči ni egzotično, budući da su mnogi upućeni u njenu srž. Savremena makrobiotika potiče iz Japana, a ovakav način ishrane bio je poznat i kod starih Grka, koji su tvorci termina makro (veliki, dug), bios (život). I medicina je naučno potvrdila da zdrava ishrana po principima makrobiotike može da spreči i izleči mnoge bolesti i zdravstvene tegobe. Iako je akcenat na ishrani, važno je promeniti i način života. Najvažnije je da namirnice budu organskog porekla, odnosno da je seme biljke zdravo negenetski modifikovano, kao i da se uzgaja bez „hemikalija“, potpuno u skladu sa prirodom, kao što se uzgajalo i pre nekoliko milenijuma. Sada gotovo sve namirnice možemo da jedemo u različitim sezonama, ali usklađenost organizma sa prirodom podrazumeva da se jedu samo namirnice kada im je sezona. Na primer, zelena salata bi trebalo da se jede samo u proleće kada priroda zeleni, a jesen je vreme za papriku, kestenje, bundevu, grožđe, orahe… Bitno je i da se jedu samo one namirnice koje se uzgajaju u našem klimatskom podneblju, pa bi stanovnici Evrope trebalo da „preskoče“ voće i povrće, kao i začine koji dolaze iz Azije, Indije, Južne Amerike, Afrike, jer ne prijaju osobama koje nisu iz tog klimatskog podneblja. U makrobiotici je ključan način na koji pripremamo namirnice. Crveno meso se ne konzumira, mada to nije obavezno. Voće i povrće je poželjno jesti u sirovom stanju, jer tada imaju najviše hranljivih sastojaka, a postoje i pravila na koje načine se seku i eventualno kuvaju ili peku ako neko ne može da jede sirove namirnice. Pravilo je i da se jede sporo. Svaki zalogaj se žvaće što je moguće više puta.
Izvor: Novosti.rs
Foto: Flickr
