Procenjuje se da samo 1% svetske populacije pati od celijakije, a samo malom delu pacijenata ta bolest je zaista i dijagnostikovana pa oni apsolutno moraju izbegavati gluten jer u suprotnom dolazi do poremećaja u organizmu koji mogu biti opasni po život. Druga manja grupa, oko 0,4% populacije, pati od iznenadnih alergijskih reakcija nakon konzumiranja hleba ili čak udisanja brašna. Postoje i osobe “preosetljive na gluten”, koje se žale na pojavu izvesnih smetnji u organizmu i veruju da je to posledica konzumiranja glutena, ali medicina njihove tegobe ne svrstava ni u celijakiju niti u alergiju na pšenicu.
Još uvek nema dijagnostičkih metoda pomoću kojih bi se sa sigurnošću moglo utvrditi da li je osoba preosetljiva na gluten, kao što su testovi krvi ili biomarkeri. Ako se stanje pacijenta poboljša nakon uklanjanja glutena iz ishrane i pogorša nakon ponovnog unosa, to znači da je on verovatno preosetljiv na ovu supstancu.
ŠTA KAŽE NAUKA?
Verovatno gluten nije uzrok
Neki istraživači čak više vole termin “necelijakijska preosetljivost na pšenicu” jer gluten, koji čini 75% njenih proteina, ne može da objasni širok spektar reakcija. Ostali (neglutenski) proteini u pšenici takođe mogu stimulisati preterane imunološke reakcije i crevne tegobe, isto kao i ugljeni hidrati iz ove žitarice, a poremećaji se uglavnom pripisuju glutenu.
Australijski istraživači, na primer, proučavali su ulogu grupe ugljenih hidrata (FODMAP) koji se fermentišu u digestivnom traktu i mogu uzrokovati stvaranje gasova, nadimanje, bolove, dijareju i zatvor, sindrom iritabilnih creva (IBS) – i takođe su povezani sa preosetljivošću na gluten. Međutim, nameće se pitanje: da li je gluten uzročnik digestivnih tegoba ili to mogu biti ugljeni hidrati iz pšenice, raži i ječma? Drugim rečima, da li se pacijenti osećaju bolje zato što bezglutenskom dijetom uklanjaju iz ishrane i FODMAP?
Naučnici sa Univerziteta Monaš u Australiji sproveli su studiju u kojoj su učesnici tokom dve nedelje konzumirali hranu s niskim procentom FODMAP-a. Istovremeno, unosili su namirnice sa glutenom, potom one bez glutena. Stanje ispitanika nije se pogoršavalo nakon unošenja glutena u odnosu na period kada ga nisu unosili.
Test na hleb može brzo utvrditi da li smanjenje grupe ugljenih hidrata iz pšenice (FODMAP), kojih najviše ima u hlebu, eliminiše probavne tegobe. Ako su oni uzrok, onda bi se morao redukovati ili u potpunosti izbaciti unos namirnica bogatih FODMAP-om, što uključuje jabuke, smokve, lubenice, beli i crni luk, indijski orah, grašak, pasulj, pšenicu, ječam i raž.
Procenjuje se da samo 1% svetske populacije pati od celijakije, a samo malom delu pacijenata ta bolest je zaista i dijagnostikovana pa oni apsolutno moraju izbegavati gluten jer u suprotnom dolazi do poremećaja u organizmu koji mogu biti opasni po život. Druga manja grupa, oko 0,4% populacije, pati od iznenadnih alergijskih reakcija nakon konzumiranja hleba ili čak udisanja brašna. Postoje i osobe “preosetljive na gluten”, koje se žale na pojavu izvesnih smetnji u organizmu i veruju da je to posledica konzumiranja glutena, ali medicina njihove tegobe ne svrstava ni u celijakiju niti u alergiju na pšenicu.
