Neki naučnici tvrde da su unapređene sorte pšenice, koje su postale popularne 60-tih godina prošlog veka, glavni krivci za povećanje zdravstvenih problema povezanih sa glutenom. Clj je bio povećati prinos pšenice, odnosno zalihe hrane, i to naročito u zemljama u razvoju, što je, navodno, povećalo ili izmenilo sadržaj glutena.
Rezultati studije iz 2010. godine potvrdili su da gluten iz moderne pšenice u svom sastavu ima veliku količinu specifičnih okidača koji mogu izazvati celijakiju.
Druge teorije koje govore o porastu preosetljivosti na gluten okrenute su ka brzoj pripremi industrijskog kvasnog hleba, jer fermentisanje kiselog testa može da degradira ova protein.
U naučnim krugovima često se pominje teza da ljudi u stvari konzumiraju više glutena jer se on koristi u veoma velikom broju prerađenih namirnica – od bombona i mesnih prerađevina, do soja sosa i supa iz kesice, što bi moglo povećati učestalost bolesti povezanih sa ovim proteinom.
Postoji i “higijenska hipoteza”, koja smatra da je moderna svetska težnja za čistoćom kompromitovala sposobnost imunološkog sistema da prepozna prave pretnje.
BEZGLUTENSKA ISHRANA ZA GUBLJENJE KILOGRAMA
Čest razlog izbegavanja glutena jeste redukcija telesne težine – to čini oko 13 miliona ljudi, što umnogome nadmašuje njegovo izbegavanje iz zdravstvenih razloga.
Da biste uklonili gluten iz ishrane, trebalo bi da prestanete jesti pšenicu i namirnice koje sadrže ovu žitaricu – hleb i testeninu; ako ih zamenite voćem, povrćem, posnim mesom i žitaricama poput kinoe, ovsa i smeđeg pirinča, unosićete manje kalorija i izgubiti na težini.
Međutim, bezglutenska dijeta ponekad se sastoji od rafinisanih i prerađenih ugljenih hidrata, kao što su beli pirinač, pirinčani krekeri i bezglutenske grickalice – čips, uštipci i kolači, što neminovno vodi u gojaznost. Ovakva hrana nije ništa drugačija od nezdrave brze hrane (junk food), napravljene od pšeničnog brašna.
Da li je problem u hibridima
