Jaja, prema novim saznanjima, spadaju u kategoriju superhrane, jer poboljšavaju opšte zdravstveno stanje i efikasna su u borbi s viškom kilograma, a naučnici su dokazali i da njihov ograničen unos ne povećava ukupan nivo holesterola u organizmu.
Nutricionisti kažu da su jaja jedna od najhranljivijih namirnica, a za maksimalan efekat preporučuje se jedno dnevno. Detaljni rezultati ovog najnovijeg istraživanja biće objavljeni u junskom izdanju časopisa “Nutrition and Food Science”, a naučnici koji su učestvovali u njemu analizirali su podatke iz 71 istraživanja da bi podrobnije proučili hranljive sastojke jaja i njihovu ulogu u ishrani.
Otkrili su da su jaja, iako imaju malo kalorija, bogat izvor proteina i da su puna važnih sastojaka, posebno vitamina D, B12 i selena. U izveštaju stoji da su jaja, od svih izvora proteina, najbogatija zbog svoje kombinacije aminokiselina koja je ključna za razvoj dece i adolescenata. Visok nivo antioksidanasa pronađenih u jajima znači da pomažu i u sprečavanju razvoja očnih bolesti.
“Zdravstvene blagodati jaja su tolike da nije preterivanje nazvati ih superhranom, jer su jedna od nutritivno najbogatijih namirnica. Ne samo da imaju malo kalorija, već su prepuna sastojaka koji su od ključnog značaja za zdrav život. Jaja su idealna hrana za svako razdoblje života, a osim toga, lako se spremaju i ukusna su”, rekla je dr Keri Rukston, nutricionista koja je vodila ovo istraživanje.
Jaja bi posebno trebalo da jedu mlađe osobe, osobe koje ne piju mleko, kao i one koje previše uživaju u mesu, preporučuju stručnjaci. Pokazalo se takođe da jaje za doručak odlično zasićuje, pa je i to ključ uspeha za vitku figuru.
Značajan je i podatak da se u jajima nalazi važna količina vitamina D, koji je prema novim saznanjima izuzetno važan u jačanju imuniteta i prevenciji raznih bolesti, u prvom redu gripa i raka, a samo jedno jaje sadrži 20 posto dnevnih potreba za vitaminom D.
Jaja takođe igraju važnu ulogu u gubitku kilograma, a ono srednje veličine ima samo 80 kalorija. Istraživanje je pokazalo i da konzumiranje jednog ili dva jaja dnevno kod većine ljudi ne povećava ukupan nivo holesterola.
Iako važi da jaja spadaju u namirnice koje sadrže povećanu količinu zasićenih masnoća i holesterola, kao i da njihov povećan unos može da poveća ukupni holesterol u krvi, dr Brus Grifin sa Univerziteta u Sariju, u Engleskoj tvrdi suprotno.
On je izveo sledeći eksperiment: grupa dobrovoljaca je tokom 12 nedelja bila na niskokaloričnoj ishrani i svakodnevno je konzumirala po dva jaja. Holesterol im se nije povećao, a pošto su neki i oslabili, on se čak i smanjio.
Kada je reč o povišenom nivou ukupnog holesterola u krvi, stručnjaci smatraju da genetika igra značajnu ulogu. Dakle, jedite slobodno sve namirnice bogate holesterolom, ali u umerenim količinama. Pravi neprijatelji su zasićene masti životinjskog porekla, koje imaju četiri puta veću sposobnost da povećaju nivo holesterola nego jaja.
U stvari, ispitivanja na Roklfelerovom institutu u Njujorku otkrila su da ishrana bogata jajima podiže holesterol u krvi samo kod dve osobe od pet.
To se objašnjava činjenicom da kad unosite mnogo holesterola, vaša jetra automatski izbacuje manje holesterola u krvotok, tako da nivo holesterola ostaje uvek isti ili ne raste mnogo.
Ipak preterivanje sa hranom bogatom holesterolom nije pametno iz drugih razloga. Pre svega to može da izazove srčano oboljenje stimulišući krv da formira ugruške.
Jaja su više korisna nego štetna. Istina je da jedno jaje sadrži oko 300 mg holesterola, ali ono sadrži i lecitin koji suzbija dejstvo holesterola i pospešuje njegovu eliminaciju iz organizma.
Ako imate visok nivo holesterola, jedite jaja jednom nedeljno, ali sa povrćem, jer ono usporava njegovu apsorpciju.
Istraživanje grupe naučnika koje je trajalo čak 14 godina izbrisalo je jaja sa crne liste nezdravih namirnica izrazito bogatih holesterolom.
Dokazano je da 1 do 2 jaja na dan ne povećavaju ukupan nivo holesterola u organizmu, pod uslovom da dnevni unos te štetne materije ne bude prekoračen iz drugih izvora ishrane. Ova namirnica je odličan, a uz to i veoma jeftin izvor esencijalnih supstanci, neophodnih za normalnu funkciju našeg organizma.
Svakako je korisna informacija da belance uopšte ne sadrži holesterol, pa se smatra idealnim izvorom belančevina, jer sadrži sve potrebne aminokiseline u pravim količinama.
Jaja su dobra za mozak i kosti
Zbog lecitina, prirodne supstance koja je najbolji izvor holina, bitne komponente koja hrani mozak i pospešuje proces pamćenja, jaja pozitivno deluju na našu koncentraciju. Iako ljudski organizam ima sposobnost stvaranja holina, neretko mu je potrebna i pomoć hrane. Telo iskorišćava čak 90% kalcijuma iz jaja, pa ne smemo zanemariti ni njihovu ulogu u zdravlju kostiju. Jaja sadrže i važne mikroelemente kao što su cink, gvožđe, sumpor i dr.
Jaja utiču na lepotu i protiv anemije
Gvožđe u žumancetu jajeta adekvatno je gvožđu u mesu. Nivo njegovog iskorišćavanja je izrazito velik, pa se jaje preporučuje svim onima koji su skloni čestim anemijama. Jaja sadrže proteine i sumpor koji zajedno obnavljaju oštećenu i suvu kosu, a kožu čine glatkom delujući preventivno na stvaranje akni.
Izvor: B92.net
