Nova studija banke „Credit Suisse“ otkrila je koliko šećer i zaslađivači utiču na pojavu gojaznosti i dijabetesa. Prateći video „Sugar: Sweet with a Bitter Aftertaste“ prikazuje tužno stanje u koje smo došli konzumacijom šećera. Video savršeno prikazuje kako se upotreba šećera otrgla kontroli.
Evo nekoliko zanimljivih podataka iz videa za koje sigurno niste znali:
1) 400 miliona ljudi širom sveta boluje od dijabetesa tipa 2
4 miliona i 800 hiljada ljudi umre od ove hronične bolesti svake godine. Godišnje se na zdravstvenu negu ove bolesti potroši 470 milijardi dolara, tj. 10 odsto od ukupne cifre.
Do 2020. godine, broj ljudi koji boluju od ove bolesti mogao bi da dostigne 500 miliona, što bi troškove podiglo na 700 milijardi dolara. Konzumacija šećera počela je da raste sedamdesetih i osamdesetih godina, kada su srčani problemi bili u centru pažnje.
2) Mast je proglašena najvećim krivcem za srčane bolesti
Umesto nje, počeli smo da stavljamo šećer u sve kako bi hrana bila ukusna. Danas je skoro sve što nađete u prodavnicama prepuno šećera. To znači da šećer čini oko 17 odsto naše ishrane.
3) Čovek dnevno unosi 17 kašičica šećera
Danas svaka osoba dnevno unese u proseku 17 kašičica šećera. To je 45 odsto više nego pre 30 godina.
Muškarcima se preporučuje najviše 9 kašičica dnevno, a ženama 6. Sjedinjene Američke Države zauzimaju prvo mesto po konzumaciji šećera i kaloričnih zaslađivača, sa prosečnih 40 kašičica šećera dnevno po osobi.
SAD je na drugom mestu u svetu po dečijoj gojaznosti I dijebetes tipa 2 je veoma raširen. Brazil, Argentina, Meksiko i Australija odmah su iza SAD-a, sa 35-38 kašičica u proseku.
4) Oko 43 odsto šećera u našoj ishrani potiče od zaslađivača u napicima
Pojava dijabetesa tipa 2 povezana je sa gaziranim pićima. Samo jedna limenka sadrži osam kašičica šećera. Gazirana pića varimo lako i brzo, a ne osećamo se sito. Kada je u pitanju reagovanje na šećer, i genetika je bitna. Dobra stvar je što je sve više ljudi svesno štetnosti šećera. Ali to koliko su ljudi obavešteni zavisi od mesta na kome žive, od njihove zarade i nivoa obrazovanja.
Vlasti ne mogu ingorisati socio-ekonomski uticaj koji ima konzumacija šećera. „Credit Suisse“ veruje da je oporezivanje moguće rešenje sa smanjivanje upotrebe šećera. Kod cigareta se oporezivanje pokazalo delotvornim. A pošto epidemija šećera postaje sve očiglednija, možda se nešto slično uskoro i desi.
Izvor: zena.blic.rs
